Nova studija o klimi na Marsu,na Marsu je zaista bilo života!

Autori studije uvereni su da je Mars nekada imao tekuću vodu i da je situacija pre mnogo godina po tom pitanju bila slična kao na Zemlji odnosno da je na Marsu postojao nekada život!…

Mars je danas suva, smrznuta pustinja, skoro bez ikakve atmosfere, za koju se ne veruje da sadrži bilo kakvu količinu tekuće vode. Za istraživače trenutno nema nade da bi ta planeta ikada mogla da bude nastanjena živim bićima, ali pojedini naučnici veruju da bi u budućnosti nešto ipak moglo da se promeni. piše portal Sputnik

Već neko vreme poznato je da je Mars u svojoj dalekoj prošlosti imao vodu, koja je formirala reke i jezera na njegovoj površini. Ta voda i dalje postoji, ali je smrznuta i nalazi se u ledenim dubinama planete. Zvanično ipak još nije utvrđeno da li je Mars oduvek bio hladan kao sada.

Na osnovu novih istraživanja naučnici sugerišu da je klima na Marsu nekada bila toliko topla sa toliko mnogo kiše, da su tekle reke. To je teorija koja povećava mogućnost da je na Crvenoj planeti nekada bilo života.!

Predstavljajući nalaze u utorak na geohemijskoj konferenciji u Barseloni, profesorka Brajoni Horgan Univerziteta u Indijani rekla je da ne može tačno da se odredi svaki od tih perioda u prošlosti.

„Znamo da je bilo perioda kada je površina Marsa bila smrznuta. Znamo i to da je u ponekim trenucima voda slobodno tekla. Ali ne znamo tačno kada su ta razdoblja bila i koliko su trajala“ rekla je Horgan.

Istraživački tim, predvođen Horgan, proučavao je podatke o ležištima minerala na toj planeti koristeći „Mars Curiosity Rover“ i orbitalan „NASA CRISM“ spektrometar, koji prati minerale na površini, a oni ukazuju da je u prošlosti bilo tečne vode. Zatim su uporedili ove podatke sa informacijama sa nekoliko mesta na našoj planeti kako bi otkrili da li ima sličnosti između drevnog Marsa i drevne Zemlje.

„Naše istraživanje vremenskih prilika u radikalno različitim klimatskim uslovima poput Oregona, Havaja i drugih mesta na Zemlji, može nam pokazati kako klima utiče na obrasce taloženja minerala, kao što vidimo na Marsu“ rekla je profesorka Horgan.

„Ovde na Zemlji nalazimo taloženje silicijuma u glečerima, što je karakteristično za topljenje vode. Na Marsu možemo da identifikujemo slična ležišta u mlađim predelima, ali takođe možemo videti i starija područja koja su slična dubokom tlu iz toplih podneblja na Zemlji“ dodala je.

Prema Horgan, nalazi ukazuju na „opšti spor trend“ od tople do hladne klime na Marsu od pre 3 do 4 milijarde godina, otprilike u isto vreme kada se na Zemlji pojavio život.

„Ako je situacija takva, važno je istražimo mogućnost života na Marsu. Tekuća voda suštinski je značajna za život. Dokazi da smo na Marsu imali tekuću vodu nekada davno, mogli bi da ukažu na to da se tada život mogao razviti istvoremeno kao na Zemlji“ istakla je profesorka.

„Nadamo se da će misija „Mars 2020″ moći detaljnije da sagleda ove minerale kako bi se tačno utvrdilo kakvi su bili uslovi na Marsu dok je planeta još bila mlada“ zaključila je.