KAKO vidimo BOJE?
Tehnički, mi ljudi, boje vidimo jer naš mozak, uz pomoć očiju, interpretira emitovanje elektromagnetnih talasa u okviru vidnog polja.Boje imaju različite talanse dužine…Evo kako mi vidimo boju ili boje…
Na samom početku da razjanimo šta je boja?...
Boja je pojam koji se odnosi na određeni svetlosni osećaj fizičke osobine svetlosti, čija kretanja registruje vizuelni aparat (oko i deo mozga zadužen za interpretaciju podataka), a koja dolazi iz nekog izvora ili se odbija sa površine neke materije. Zraci svetlosti su elektromagnetna kretanja tačno određenih talasnih dužina.
A boja kao boja (stručno rečeno) je čulni doživljaj koji nastaje kada svetlost karakterističnog spektra pobudi receptore u mrežnjači oka. Boju se takođe pripisuje površinama objekata, materijalima, svetlosnim izvorima, itd. zavisno od njihovih svojstava apsorpcije, refleksije ili emisije svetlosnog spektra.
Naše oko može da detektuje svetlost između 400 i 700 nanometara. Različite talasne dužine se vide kao drugačije boje.
Spektar boja je obično podeljen na sedam traka. Prva osoba koja je ovo u stvari objasnila bio je Njutn. Neki tvrde da je Njutn uključio i indigo boju u spektar samo kako bi se boje slagale sa brojem nota u durskoj lestvici. Sunčev spektar je svetlosni snop sačinjen od boja: crvene, narančaste, žute, zelene, plave, modre (indigo) i ljubičaste.
Svaka boja ima svoju talasnu dužinu, one su:
Crvena 650- 800 nm
Narandžasta 590- 640 nm
Žuta 550- 580 nm
Zelena 490- 530 nm
Plava 460-480 nm
Indigo 440- 450 nm
Ljubičasta 390- 430 nm
Elektromagnetnih talasi sa talasnom dužinom iznad 750 nm se nazivaju infracrveni, a oni sa talasnom dužinom ispod 350 su ultraljubičasti. Svaka od boja ima obilje nijansi i procenjeno je da ljudsko oko može da razlikuje preko 10 miliona boja. 
Predmeti neke boje upijaju a druge odbijaju. Mi primećujemo samo ove zadnje. Telo koje mi vidimo kao crveno upilo je sve boje spektra, osim crvene koju je odbilo. Ako ga vidimo kao crno, znači da je upilo sve boje.
Telo koje je belo, odbilo je sve boje.Samo čovek i mali broj životinja vide boje. Te životinje su primati, sisavci, leptiri, pčele, ribe, vodozemci, neki gmazovi i neke ptice.
Kada svetlost obasja neki predmet, recimo bananu, taj predmet apsorbuje deo te svetlosti, a reflektuje ostatak. Koja se talasna dužina apsorbuje i reflektuje zavisi od svojstva predmeta koji je obasjan svetlošću.
Talasna dužina zrele banane je između 570 i 580 nanometara. Ova talasna dužina je talasna dužina žute svetlosti. Svetlost koja se reflektuje od banane koju posmatrate pogađa mrežicu u zadnjem delu oka i onda na scenu stupaju kupaste ćelije.
Kupaste ćelije su samo jedna vrsta fotoreceptora u mrežici oka. Većina nas ima od 6 do 7 miliona ovih ćelija, a skoro sve su smeštene na prostoru od 0.3 milimetara nazvanom Žuta mrlja. Međutim, nisu sve kupaste ćelije iste. Oko 64% najviše reaguje na crvenu svetlost, dok se otprilike trećina aktivira na zelenu svetlost.
Ostala dva procenta najviše reaguju na plavu svetlost. Kada svetlost od naše banane dođe do ovih ćelija, ona ih stimuliše do određene granice i potom šalje signal delu mozga zaduženom za vid. Posle obrade te informacije mozak prepoznaje da je ta boja žuta.
Kod čoveka boju primaju osetila u obliku kupe, smeštena u mrežnjači oka. Neki ljudi nemaju pojedina ili sva oosetila, pa ne mogu primetiti neke ili većinu boja.
Postoje tri temeljne osobine boje.
Prva je pigment, koji zavisi isključivo o talasnoj dužini.
Druga je čistoća, koja zavisi o manjoj ili većoj količini belog svetla pomešanog s bojom.
Treća sjaj, koji zavisi o većoj ili manjoj sposobnosti obbojene površine da odbije svetlost. Modra, žuta i crvena su osnovne boje, jer mešajući ih možemo dobiti sve ostale. Ali ni jednu osnovnu boju ne možemo dobiti mešanjem ostalih boja.!
U mračnoj prostoriji se u isto vreme pale tri projektora s različitim svetlom: zelenim, crvenim i modro ljubičastim. Preklapanjem crvenih i ljubičastih zraka nastaju crvenoljubičaste. Crvene i zelene daju žute, a ljubičaste i zelene zrake daju plave.
Gde se sva tri svetlosna snopa preklapaju, nastaju bele zrake.Sena je tamna površina koju stvara neprozirno telo, zadržavajući zrake svetlosnog izvora i sprečavajući njihov prolaz. Sena je usko povezana sa svetlom i može poprimiti različite boje svetla od kojeg je stvorena.
Ako se osvetli neki predmet sa snopom belog svjetla, sena u pozadini biće crna. Međutim, ako koristimo snop crvenog svetla, dobit ćemo senu plave boje.
Na isti će način snop zelenog svjetla dati senu svetloljubičaste boje, a snop ljubičastog svetla žutu senu. Ako upalimo različito obojena svetla u isto vreme, videćemo da postoje sene različitih boja i sene dobijene preklapanjem različitih boja.
Molimo online portale (sajtove), ako kopirate orginalni clanak s našeg sajta zanimljivosti dana NAVEDITE NAS KAO IZVOR i MALO IZMENITE NASLOV.Za objavljivanje originalnih članka sa sajta na Facebook(Meta),Instagram,YouTube kontaktirajte nas za odobrenje. Hvala!
PREDLAŽEMO VAM JOŠ:
