Retka bolest Mizofonija "mržnja prema zvuku"!

Većinu nas iritira kada čujemo zvukove poput glasnog žvakanja ili srkranja, ali za ljude koji pate od retkog medicinskog stanja (bolesti) koje se zove „Mizofonija“ (engl. Misophonia), …

to je ekstremno teško i bolno iskustvo u glavi

Mizofonija, poznata i kao selektivna osetljivost zvuka, obično se opisuje kao snažan emocionalni ili fiziološki odgovor na prisustvo ili anticipaciju određenih zvukova koji su obično generisani ljudskim tonovima

Odnosno za normalne ljude gotovo neprimetni zvuci, poput žvakanja , kod ovakvih ljudi koji imaju Mizofoniju izazivaju nepodnošljiv osjećaj u glavi.

U doslovnom prevodu to vam znači „mržnja prema zvuku“, i mizofonija je puno kompleksnija od obične mržnje. Totalno je različita od fonofobije ili straha od zvuka.

Na primer kao što je zvuk nekoga koji gricka hrskavu hranu, zvuke klikova, pucanje zglobova, čak i disanje.! Iako je ljutnja najčešća reakcija koja je zabeležena kod obolelih od misfonije, anksioznost i gađenje su takođe mogući odgovori.

Ali ove intenzivne emocije su takođe praćene oslobađanjem adrenalina koji izaziva simptome kao što su povišeni puls, drhtavica, znojenje i povišeni broj otkucaja brzine srca. Ovakva iskustva za većinu nas su gotvo neprimetna ali za ljude sa retkom bolesti mizofonijom su užasna i teška!

Dolazak negativnih osjećaja, najčešće besa i anksioznosti je misteriozno stanje koje se javlja kao odgovor na neke zvukove koje čujemo gotovo svakodnevno.

Žvakanje, pevušenje, kucanje ili čak i disanje kod ljudi s mizofonijom stvara osećaj koji je intenzivniji od jednostavne neugodnosti

„Za razliku od ljudi koji tvrde da im smeta kao netko žvače čips u bioskopu za vreme filma, ljudi s mizofonijom zaista pate”, objasnio je profesor psihijatrije na Univerziteta u Amsterdamu, Damien Denis.

Deca s mizofonijom često uz nju imaju još nekoliko povezanih poremećaja poput poremećaja pažnje (ADHD) ili autizam.

Istraživanja su otkrila kako kod osoba s mizofonijom zvukovi „okidači“ aktiviraju delove mozga koji regulišu strah i emocije, kao i one odgovorne za formiranje dugoročnih sećanja.

Primenjujući tehnike snimanja mozga, otkriveno je da su veze između ovih delova mozga strukturalno robusnije i drukčije kod osoba koje su selektivno osetljive na zvukove.

Utvrđeno je i da osobe s mizofonijom kad čuju zvukove koji ih iritiraju doživljavaju ubrzan rad srca i preznojavanje, a naučnici to objašnjavaju izmenjenim funkcionisanjem mehanizma za emocionalnu kontrolu u mozgu.