Rusija je nekada imala svastiku na novčanicama!

Manje je poznato da je neposredno pre Hitlera ovaj simbol koristila Rusija na svojim novčanicama. Naime, 1916. vlada carske Rusije radila je na reformi novčanica….

Prema jednoj verziji, do 1917. godine u državnoj štampariji su bile složene matrice – na kojima je bila svastika, koja je trebalo da bude „dodatak“ klasičnom simbolu orla.

Nažalost, simbol svastike ostao je u istoriji „obeležen“ time što ga je prisvojila nacistička Nemačka, iako je on poznat odvajkada i svuda po svetu, pa i u Vinčanskoj kulturi, i kod starih Slovena – kao simbol Sunca i svetlosti. Novac sa svastikom imaju ili su imale mnoge zemlje.

Pričalo se da je car Nikolaj Drugi više puta branio „spravnost“ ovog znaka, ali nije uspeo da sprovede reformu. Međutim, kada su došli boljševici, bili su primorani da štampaju novac sa svastikom, jer nije bilo sredstava za pravljenje novih matrica.

Zapravo, već nakon Februarske revolucije 1917. godine, po nalogu privremene vlade, izdate su novčanice od 250 i 1.000 rubalja sa slikom orla u čijoj je pozadini svastika. Takođe, ovaj znak je prisutan na sličnim novčanicama od 5.000 i 10.000 rubalja iz 1918. godine, koje su stavili u promet boljševici.

Druga verzija priče kaže da nije car bio taj koji je popularizovao kukasti krst, već je u štampariji postajala matrica korišćena za štampanje novčanica – Mongolije (svastika je bila element grba Džingis Kana, za koga je lokalno stanovništvo smatralo da je sledio Budu). Kako god bilo, novac sa ovim simbolom postojao je u sovjetskoj Rusiji sve do 1922. godine.

Inače, Sovjeti nisu jedini koji su koristili svastiku na novčanicama, pa se tako našla na monetama Tibeta (1936 – dve svastike „gledaju“ jedna u drugu), Indije (10 rupija iz 1917) i Kine (juan, 1936), Jordana (1975), Turske (1983), Egipta (2006)…
U Centralnom državnom arhivu Sovjetske vojske nalazi se eksponat – dokument u kojem je opisan novi amblem za vojnike, koji se nalazio na rukavu: svastika unutar lovorovog venca. Ovi simboli su uvedeni za trupe Jugoistočnog fronta, i nisu postojali dugo – od novembra 1919. do 1920. godine i, zapravo, bili su namenjeni samo vojnicima Kalmičke divizije (koji su činili Mongoli).
Naime, radi se o budističkom simbolu, jer je ovu religiju zastupalo tamošnje stanovništvo. Simbol je „lungta“, karakterističan za čitav budistički Istok, i znači kruženje životne energije, vrtlog koji donosi promene. Budizam je miroljubiv, pa je lungta u potpunosti odgovarala duhu revolucionarnog vremena – „uništićemo sav svet nasilja…

Kasnije je u SSSR bilo kakva upotreba svastike u umetničke i heraldičke svrhe bila zabranjena pismom narodnog komesara za obrazovanje Lunačarskog iz 1922. godine. Narodni komesar je ukinuo svastiku, zato što je sticala popularnost među nemačkom krajnjom desnicom.

Izvor:magazin.novosti.rs