Saznajte koliko ima zlata na planeti Zemlji?

Da li ste se ikad zapitali koliko ima zlata na našoj planeti Zemlji? I Ako bi ste hteli da istopite svo zlato ovoga sveta i od njega napravite kocku, kolike bi bile stranice te kocke tj koliko bi površinski bilo to zlata?…

Odgovor dobijate iz narednih redova teksta

Voren Bafet, jedan od najbogatijih investitora na svetu, smatra da bi strane takve kocke iznosile po 20 metara.

Broj za koji se smatra da je najpribližniji realnom stanju je onaj do kojeg je došla korporacija „Thomson Reuters GFMS“ (Gold Fields Mineral Services), koja pravi godišnji izveštaj o zlatu.

Prema njihovim podacima, na svetu ima ukupno 171.300 tona zlata. Strane kocke koja bi bila napravljena od te količine, iznosile bi oko 20,7 metara. Ako bismo želeli da to plastično opišemo, sa tim zlatom mogao bi da se popuni ceo centralni teren na Vimbldonu.
(Kliknite na sliku za uvećanje fotografije)
Međutim, ne slažu se svi sa njihovim procenama. Nagađanja stručnjaka se kreću od 155.240, pa čak do 2,5 miliona tona. Tako eksperti sa instituta „Gold standard“ smatraju da samo u sefovima banaka i našim kutijama sa nakitom ima najmanje 2,5 miliona tona zlata.

Dok prema procenama američkog geološkog društva, na već poznatim nalazištima preostalo je još oko 52.000 tona zlata koje tek treba da se iskopa, a moguće je da će se otkrivati još nalazišta.

Po mišljenju istoričara Timotija Grina, te procene se razlikuju u tako velikoj meri zbog toga što je zlato u upotrebi više od 6.000 godina i još uvek se ne zna gde je sve zakopano ili sakriveno. Zanimljivo je to da se zlato koje je tad iskopano koristi dan-danas, tako što se svih ovih godina recikliralo.

Drugim rečima, moguće je da su vaše zlatne minđuše ili zlatni sat napravljeni od zlata koje je korišćeno još u antičko doba.

Na primer, samo Tutankamonov kovčeg sadrži 1,5 tone zlata, a veliki broj grobnica je otvoren i pokraden pre nego što su istoričari stigli da o njihovim bogatstvima naprave bilo kakav spisak.

Do odgovora na pitanje koliko zlata ima ukupno na svetu je teško doći i zbog činjenice da se još ne zna koliko zlata eksploatiše Kina, kao i zbog toga što u Latinskoj Americi, pogotovo u Kolumbiji, ima dosta nelegalne ekspolatacije ove rude.

U Srbiji najmanje ima 265 tona zlata

Zlato se u Srbiji eksploatiše još od srednjeg veka, a savremena eksploatacija počela je u Boru 1902. godine. Procenjuje se da u samostalnim ležištima i ležištima bakra u zemlji ima oko 250 tona zlata, dok je prema podacima Svetskog saveta za zlato, u Narodnoj banci Srbije deponovano negde oko 14,3 tone ovog plemenitog metala

Od susednih država po ukupnim zlatnim rezervama Makedonija je na 71. mestu sa 6,8 tona, a slede je Slovenija deset mesta iza nje sa 3,2 tone, Bosna i Hercegovina na 89. mestu i Albanija na 91. mestu. Zlatne rezerve Crne Gore iznose 1,2 tone zlata i prema poslednjoj ceni zlata na tržištu njihova vrednost je oko 50 miliona evra.

Rade Jelenković, profesor Rudarsko-geološkog fakulteta, kaže da su najveća nalazišta u Srbiji na prostoru tzv. Timočkog magmatskog kompleksa, od kojih su najvažniji Bor i Majdanpek.

„Pored toga, zlata ima i na području Blagojev kamen u istočnoj Srbiji, u kompleksu rudnika Lece kod Medveđe, kao i u zapadnom obodnom delu timočko-magmatskog kompleksa, to jest u blizini Žagubice. Međutim, ne mogu celokupne rezerve u zemlji biti predmet eksploatacije, jer se u preradi izgubi i to 50 odsto rezervi“ navodi Jelenković.

On napominje i da se vrednost zlatnih rezervi ne može se dobiti množenjem sa cenom zlata na svetskom tržištu jer se moraju oduzeti troškovi istraživanja i eksploatacije

Na kraju da vam kažemo i to da 99 odsto zlata leži u Zemljinom jezrgu. Kada bi ovo zlato moglo da se izvadi i da se njime obloži planeta, dobio bi se sloj zlata visok 1,5 metar.