Šta bi vam se desilo bez skafandra na planetama Sunčevog sistema?!
Da li ste se ikada zapitali šta bi se desilo čoveku koji bi se zadesio da se nađe na nekoj od planeta Sunčevog sistema bez skafandra – astronautskog odela.? Kako bi reagovalo njegovo telo na površini neke od planeta sistema?…
Dobro… svi znamo, da su planete Sunčevog sistema naravno osim planete Zemlje negostoljubive i nedpodesne za bilo kakav život.
Ipak kada bi se nekim čudom našli na tim planetama (ne računajući našu planetu Zemlju) evo šta bi vam se desilo ako bi korčili na njih bez skafandra to jest, astronautskog odela.
Sunce
Nemoguće je prići Suncu i ostati živ, ali mašta može svašta: zamislite da se najednom, nekom magijom, stvorite na površini Sunca i to bez skafandra (mada bi vam i sa njim sudbina bila ista).
Na površini Sunce temperatura je oko 5.500 stepeni C, a na toj temperaturi u trenu sve se pretvara u paru.
Dakle da se tamo najednom stvorite u momentu biste isparili i vaš život bi trajao samo delić sekunde.
Merkur
Bilo gde da se stvorite na Merkuru sudbina vas neće maziti i kraj vam neumitno stiže za minut, eventualno dva. E sad, na ekvatoru ove rošave planete i to na strani okrenutoj Suncu temperatura se penje do 427 stepeni Celzijusa, dok na suprotnoj strani ona pada do -173.
Ali ima jedan uzan pojas između dana i noći na kojem vlada umerena temperatura. Samo vidite, na Merkuru nema atmosfere i prema tome atmosferski pritisak tamo je nula.
A to je za nas nepodnošljivo. Znači bilo gde da odsednete na Merkuru najviše čemu možete da se nadate jesu dva minuta agonije.
Venera
Što se Venere tiče potpuno je svejedno gde se na njoj zadesite. Venera ima užasno gustu i debelu atmosferu sa strahovitim pritiskom na tlu. Taj pritisak je 92 puta veći od pritiska atmosfere na Zemlji.
On se gotovo uvek poredi sa pritiskom koji vlada skoro čitav kilometar ispod površine nekog našeg okeana. A to nam je previše. Normalnom čoveku pozli već kada stigne na 30 metara dubine (inače, rekord u ronjenju na dah je 122 metra, ali sa čepićima za uši i sličnom opremom).
Uz to ta atmosfera na Veneri je puna ugljen-dioksida (96,5%) koja čuva temperaturu i na celoj planeti ona iznosi 462 stepena C. Na Veneri je, dakle, toplije nego na Merkuru iako je ovaj bliži zvezdi. Zašto? Pa zbog te zagušljive atmosfere koja ne dopušta da se planeta rashladi. Radi se, kao što znate, o efektu staklene bašte.
Dakle, bez specijalne zaštite (koja uzgred još nije ni izmišljena) na Veneri biste preživeli nekih pola sekunde, ako i toliko. Jedino je neizvestan redosled tragičnih događaja, tj. da li biste prvo bili skuvani ili zgnječeni.
Planeta Mars
Mars je po mnogo čemu sličan Zemlji. Ipak tamo biste poživeli najviše minut, možda dva. Na Marsu je u proseku strašno hladno (-65 C, mada ponekad na ekvatoru temperatura može da dogura i do + 35, ali ne računajte mnogo na to), a atmosferski pritisak je kilav za naš pojam.
Sećate se kako Daglas Kvejd umalo nije umro u mukama na Marsu kad su ga izbacili napolje. Mislim, znate onaj film „Totalni opoziv“ i Švarcenegera… i to sve zbog malog pritiska. Strašno je bilo i gledati.
A vode na Marsu ima samo flaširane ili zaleđene na polovima i ispod površine, izmešane sa prašinom i šljunkom. Ali ta oskudica vodom ne bi vam bio nikakav problem jer tamo bez skafandra svakako ne biste stigli da ožednite.
Planeta Jupiter
Hmm, šta je površina Jupitera? Jupiter je kugla vodonika (~ 96%), helijuma (~ 3%) i onda svega ostalog oko 1% (zavisno od izvora ovi procenti mogu da se neznatno razlikuju). Duboko, duboko u središtu skriveno je malo kameno i ledeno jezgro. Prosečna temperatura na Jupiteru je između -108 i -161 C, zavisno od dubine na kojoj se meri.
Dobro, ako biste nekako uspeli da dođete do površine atmosfere ove planete a da vas pre toga ne ubije zračenje, poživeli biste toliko kratko da vam pred očima ne bi prošao život (što se inače, kažu, dešava kad se čovek nađe u smrtnoj opasnosti).
Odmah biste se otišli u „večna lovišta“. Dakle, život bi vam tamo trajao manje od jedne sekunde.
Planeta Saturn
Saturn je spolja gledano isti Jupiter: puno vodonika, malo helijuma i još manje ostalog. U središtu je, međutim, Saturn vreo: čak 11,700 °C, ali na površini on je ladan: od -185 do -122 stepeni C.
Kao i u slučaju Jupitera, na Saturnu se ne biste baš naživeli. Životni vek na Saturnu: manje od jedne sekunde.
Planeta Uran
Isto: vodonik, helijum, metan… Da nije toliko opasan za život tamo biste umrli od dosade. I Uran ima malecko jezgro (gvožđe, nikl), a temperatura mu je -224 stepena Celzijusa.
Uglavnom život čoveka bez skafandera tamo se meri desetinkama sekude.
Planeta Neptun
Interesantno, Neptun je dalji od Sunca nego Uran, a ipak je topliji od njega. Ima čak -197 stepeni C. Ostalo na njemu je slično Uranu, pa i dužina života čoveka bez skafandra. Dakle, manje od sekunde je sve što biste na Neptunu mogli da očekujete.
NA KRAJU…
Sve u svemu, najbolje je kod „kuće“, na planeti Zemlji. Naročito za složene organizme.
Možda bi neki jednoćelijski i poživeo duže na stenovitim planetama, ako bi se od kosmičkog zračenja sakrio ispod nekog kamena, ali ni jedna forma viših organizama ne bi mogla da opstane nigde u Sunčevom sistemu sem na ovoj našoj plavoj planeti Zemlji
Molimo online portale (sajtove), ako kopirate orginalni clanak s našeg sajta zanimljivosti dana NAVEDITE NAS KAO IZVOR i MALO IZMENITE NASLOV.Za objavljivanje originalnih članka sa sajta na Facebook(Meta),Instagram,YouTube kontaktirajte nas za odobrenje. Hvala!
PREDLAŽEMO VAM JOŠ:
