Šta se krije iza izraza “ludi šeširdžija”
Verovatano većina nas je čula za ludog šeširdžiju bajke iz Alise u Zemlji čuda,uglavnom su ga svi zavoleli. Ali istina o poreklu naziva “ludi šeširdžija” nije tako pozitivna kao karakter iz bajke. Termin “ludi šeširdžija”…
nekad se koristio da opiše mentalno stanje ljudi koji rade u fabrici šešira, konkretno u Danberiju u Konektikatu.
Tokom ranih dana industrijske revolucije, otrovni živin nitrat bio je primarna komponetna za izgradnju šešira, a danas je potrebna posebna oprema za rukovanje tom supstancom.
Ipak, tokom 19. veka šeširdžije su ga držale golom rukom svakog radnog dana.
Živin nitrat je bio deo rastvora u koji je rolana životinjska koža tokom procesa pravljenja šešira. Pomoću ove hemikalije materijali su duže trajali, ali je većina radnika završavala sa trovanjem živom, što je Danberi uskoro dovelo do velike zdravstvene krize.
Simptomi trovanja živom bili su balavljenje, razdražljivost i drhtavica, halucinacije, anksioznost,slabost, gubitak pamćenja a oni su postali toliko uobičajeni kod građana ovog grada da su nazivani danberijskom drhtavicom.
Ali bez obzira na stotine obolelih, fabrika nije prestala sa radom, niti je princip rada promenjen. Uslovi se nisu poboljšali sve do početka Drugog svetskog rata.
Do vremena Velike depresije, industrija šešira u Danberiju je presušila, a Konektikat je 1941. konačno zabranio korišćenje žive prilikom proizvodnje šešira, mada to tada nije mnogo značilo jer se u to vreme samo nekoliko fabrika bavilo proizvodnjom šešira.
Molimo online portale (sajtove), ako kopirate orginalni clanak s našeg sajta zanimljivosti dana NAVEDITE NAS KAO IZVOR i MALO IZMENITE NASLOV.Za objavljivanje originalnih članka sa sajta na Facebook(Meta),Instagram,YouTube kontaktirajte nas za odobrenje. Hvala!
PREDLAŽEMO VAM JOŠ:
