Najzanimljiviji sajt Balkana




Američki je svakako najpoznatija valuta na svetu. Poznato je, da je danas u prometu 1.000 američkih kao najveći novčani apoen Ali, šta znamo o novčanici (apoenu) dolaru? ...

Kako je nastala ta valuta i njena oznaka „$“ kao svetski simbol za američki dolar?...

Negde polovinom sedamnaestog veka na teritoriji Amerike bilo je u upotrebi više različitih kovanica- u zavisnosti od države -kolonizatora koja je sebi prisvojila deo teritorije. Bilo je tu holandskih guldena, španskih reala, engleskih funti...

Zabrana kovanja pomenutih valuta na rasparčanoj američkoj teritoriji je stupila na snagu 1704. godine, dostupni su bili samo guldeni i španski reali. Srebrni novac špansakog porekla nazvan je „španski dolar“, a sam naziv „dolar“ izveden je od reči evopskog porekla –taler ili u Srbiji „talir“.

U vreme rata za nezavisnost 1775. je Kontinentalni kongres kolonija, koji je ustvari predstavljao jednu vrstu vlade kolonija koje su krenule u rat za nezavisnost, naložio štampanje takozvane kontinentale valute. Taj novac, zbog lake mogućnosti falsifikovanja i stalnog gubitka vrednosti, se nije dugo održao. Kongres je 1781. godine od tadašnje prve nacionalne banke –Banke Severne Amerike iz Filadelfije zahtevao izdavanje novog novca.

Četiri godine kasnije je odlučeno da će se zvati dolar, sa prvom decimalnom podelom vrednosti na svetu, a 1787. su iskovani prvi novčići. Jedan dolar je imao 10 dima i 100 centi.

Na pitanje kako je nastala oznaka "$" teže je dati odgovor. Istoričari kao teoriju nastanka pominju da se to dogodilo tako što je za „španski dolar“ korišćena oznaka „Ps“ izvedeno od skraćenice za pezo. To je vremenom mutiralo u slovo „S“ kroz koje se „provuklo“ malo slovo „p“ a od „p“ je kasnije ostala samo crta! Poznato je da su tada i neke druge južnoameričke vlute takođe nosile oznaku „dolar“ i imale sličnu oznaku kao kasniji američki dolar.


1.000 Dolara

Prve štampane dolarske novčanice su puštene u opticaj 1861/1862. godine. Te nove novčanice su teže mogle da se falsifikuju od „probnih“ kolonijalnih iz 1775. godine. Već 1900. je odlučeno da dolar dobije zlatnu podlogu, znači garanciju banke, da svaki može da se zameni za određenu količinu zlata. Te godine je paritet bio 1,504632 grama zlata za dolar! Dosta kasnije, 1913. osnovana je Centralna banka ili popularno „Banka federalnih rezervi“ koja se starala o emisiji novca, zlatnim rezervama itd. Ona to čini i danas.

Vremenom je paritet dolara prema zlatu stalno opadao. Vveć 1960. pokazalo se da su dolarske rezerve nekih država u Evropi i Japana, prestigle vrednost zlata deponovanog u trezorima Federalnih rezervi. Niksonova administracija je 15. avgusta 1971. ukinula mogućnost zamene dolara za garantovanu količinu zlata, a 1976. godine je ukinuta zabrana privatnog posedovanja zlata.

Tada je svako ko je imao dovoljno dolara mogao da, po tržišnim cenama određivanim na berzi prema ponudi i potražnji, nabavlja zlato. Od tada i dolar, kao i sve druge svetske valute, nema više zlatnu podlogu. Ipak, dolar je zadržao svetski značaj valute u kojoj se obračunavaju mnogi poslovi, transakcije, bruto nacionalni dohotci itd.

10.000 Dolara

Danas su u opticaju uobičajeni apoeni od samo 100 dolara. Verovatno mnogima nije poznato da su poslednji put 1945. godine štampane novčanice od 500, 1.000, 5.000 i 10.000! One su 1969. povučene iz opticaja, ali su još legalno sredstvo plaćanja u SAD.

Znači, ako vam neki rođak ili prijatelj iz Amerike na vašu sreću ponudi na poklon neku od pomenutih novčanica sa više nula, nemojte pomisliti da ona kao naši stari dinari sa bezbroj nula, više ne važi! Nema ih u opticaju, ali su mnoge sačuvane kod numizmatičara, bogatih Amerikanaca, ili onih koji još uvek veruju samo u gotovinu skrivenu negde ispod nekog dušeka!

5.000 Dolara

Još nešto, u Sjedinjenim Državama je postojala i novčanica od neverovatnih 100.000 dolara, izdata je 1934/1935. godine. Ni nje odavno nema zvanično u opticaju, ali i ona važi i može da se zameniti u 1.000 novčanica od po 100 dolara. I tu danas basnoslovnu novčanicu osim u muzeju Federalnih rezervi, nećete nigde videti jer oni koji je imaju, čuvaju je iza debelih čeličnih vrata sefova kao izuzetan raritet koji na tržištu može da donese, kod prodaje nekom bogatom numizmatičaru, dosta više od nominalne vrednosti.

Pomenimo da su na svim dolarskim novčanicama likovi američkih predsednika. Na ovoj najvećoj od 100.000 $ je lik predsednika Vudro Vilsona. On je inače bio prijatelj našeg naučnika Mihajla Pupina i Srbiji je omogućio da, posle Prvog svetskog rata i na Pupinovu inicijativu, Vojvodina pripadne Srbiji!

500 Dolara

Evropska unija je pokušala da uvođenjem evra kao zajedničke valute malo uzdrma položaj dolara kao svetske valute, ali je uspeh bio ograničen, tako da se paritet između najrazličitijih valuta u odnosu na dolar izračunava ne toliko prema stvarnoj vrednosti dolara nego prema ponudi i potražnji na tržištima novca- berzama.

Neki ekonomski stručnjaci, s obzirom na zaista astronomsku prezaduženost SAD od oko 17.000 milijardi dolara (Nemačka zaduženost iznosi oko 2000 milijardi evra), dolar smatraju malovrednom hartijom, koja i pored pomenutih kritika opstaje kao svetska valuta.

izvor:Novosti.rs




Dodaj komentar




Pročitajte još zanimljivosti...

3 najnovija naslova


Pratite nas na....
Twitter icon1
Pridružite nam se i na Fejsbuku...

GM IZRADA SAJTA BANERbaner1