Zarađuje za život vrištanjem u filmovima i TV emisijama

Ešli Peldon zarađuje za život vrištanjem. Ona je profesionalna umetnica vrištanja koja provodi sate vrišteći u mikrofon kako bi snimila razne vrste krikova za filmove i TV emisije…

Da li ste se ikada zapitali kako holivudske zvezde uspevaju da vrište tako glasno i savršeno? U filmu je tako a u realnost je da to glumci (uglavnom) ne rade već profesionalni vrištači poput Ešli.

Baš kao što kaskaderi zamenjuju većinu glumaca za opasne scene, umetnici vrištanja stavljaju svoje glasne žice na kocku za scene koje mogu privremeno ili trajno oštetiti glasove glumaca.

Ešli Peldon je jedna takva umetnica vrištanja koja prirodno može proizvesti razne krikove koji se snimaju i koriste u filmovima i TV serijama.

„Mi smo kao kaskaderi, radeći teške stvari koje mogu da oštete glas glumca ili su van njihovog dometa“, napisala je Ešli za Gardijan.

„Kao umetnik vrištanja, morate da znate suptilne razlike između vriska i da odredite da li bi trebalo da dosegnu vrhunac u određenim tačkama ili da ostanu stabilni veoma dugo vremena.“

Ešliin talenat za vrištanje otkriven je u mladosti, a njena sposobnost vrištanja je odigrala veliku ulogu u dobijanju svojih ranih filmskih uloga. Sa 7 godina dobila je ulogu u filmu „Dete gneva“, koji je ispričao istinitu priču o devojčici koja je pretrpela teško zlostavljanje kao dete i sadržavalo je duge scene vikanja i vrištanja. Osvrćući se unazad, Ešli oseća da je „Dete gneva“ oblikovalo njenu karijeru.

Do svoje dvadesete, Ešli Peldon je snimila preko 40 filmova i TV serija, sada je u potrazi za mirnim životom, pa je prešla na glasovnu glumu. Imala je sreću da dobije delove koji su joj omogućili da koristi svoj širok spektar vrištanja, i po tome je na kraju postala poznata.

„Ako vidim bubu, vrisnuću. Vrištaću kada se uplašim ili zaprepastim. To je tako prirodno, odmah izlazi na videlo“, kaže mlada glumica.

Rad umetnika krikova počinje u fazi postprodukcije. Ponekad glumci jednostavno nemaju vremena da odigraju ulogu vrištanje, a neki jednostavno nemaju vokalni opseg. Tu dolaze ljudi poput Ešli. Oni mogu bolje da odrede koja vrsta vriska najbolje odgovara određenoj sceni i imaju vokalne sposobnosti da daju bolji rezultat.

Ešli kaže da postoji mnogo različitih krikova, poput vriska straha, besa, besa, vriska radosti i uspeha, kao i zapomaganja, vriska bola i napora, ali od svih njih su oni koji izražavaju tugu.