ZAŠTO je ZLATO žuto?
Svi znamo da je zlato žute boje, ali da li se zapitate zašto je zlato žuto? Zašto, nije na primer, zelene , crvene ili plave boje?Kada bi se u obzir uzeo samo hemijski sastav, …
odnosno proračun, očekivalo bi se da zlato i srebro imau istu boju, srebrnastu.
Za one koji en znaju Zlato (Au, lat. aurum) je hemijski element Hemijski element simbola Au (Aurum na latinskom jeziku, što znači sjaj zore) i atomski broj 79 u periodnom sistemu hemijskih elemenata.
Kako bi objasnili zašto je zlato baš boje koje jeste, naučnici tvrde da moraju krenuti od proračuna iz oblasti kvantne mehanike i Ajnštajnove teorije relativnosti.
Kako to kvantna mehanika vidi, elektorni u atomu nalaze se na izolovanim orbitama. Kada je srebro u pitanju, potreban je ultraljubičast foton, velike energije, kako bi se elektron prebacio na višu orbitu.
Foton je elementarna čestica, bez mase mirovanja. Fotoni manje energije pripadaju vidljivom delu spektra i odbijaju se od atoma, pa srebro deluje poput ogledala.
Elektron je sastavni deo atoma. Zatim dolazimo do relativnosti. Naime, zbog veličine atoma zlata, njegovi elektroni kruže upola manjom brzinom od brzine svetlosti.
Prema Ajnštajnovoj teoriji, pri velikoj brzini masa elektrona se povećava, a to znači da se smanjuje energija potrebna da se on izbaci iz orbite. Atom zlata, zbog toga upija fotone koji pripadaju plavim talasnim dužinama, koji stižu do očiju osobe koja posmatra.
Kada se iz srebrnaste boje uklone talasne dužine koje pripadaju plavom spektru, ostaju samo one koje pripadaju žutom delu, pa nam se iz tog razloga zlato čini žutim.
Procenjuje se da je do kraja 1973. u svetu bilo proizvedeno ukupno oko 80.950 tona zlata. Godišnja svetska proizvodnja zlata iznosi oko 1000 tona.
Ukupna vrednost svetskih zaliha zlata iznosi danas oko 70 milijardi dolara. Dve trećine tog iznosa nalazi se u obliku zlatnog novca ili zlatnih poluga u trezorima emisionih banaka (prvenstveno u SAD).
Najveće nalazište zlata je na Vitvatersrandu u Južnoafričkoj Republici, 1000 do 3000 m ispod površine Zemlje, iz kojega potiče polovina ukupne količine proizvedenog zalata u svetu. Druga značajna nalazišta su u SAD (Кalifornija, Кolorado, Aljaska), Кanada, Australija, Rusija (Ural) i Peru.
I na kraju par zanimljivosti o zlatu najteža zlatna poluga na Zemlji ima masu od 250 kg. Grumen čistog samorodnog zlata mase 120 kg je pronađeno je u Australiji davne 1869. godine.
Molimo online portale (sajtove), ako kopirate orginalni clanak s našeg sajta zanimljivosti dana NAVEDITE NAS KAO IZVOR i MALO IZMENITE NASLOV.Za objavljivanje originalnih članka sa sajta na Facebook(Meta),Instagram,YouTube kontaktirajte nas za odobrenje. Hvala!
PREDLAŽEMO VAM JOŠ:
