Zašto ljudi kišu (kijaju)?

Svima nam se dogodilo da ponekd kihnemo, što nekad nas zna dovesti u nezgodnu situaciju,.AIi da li znate zašto kišemo – zašto ljudI kijaju ( kišu)?..Odgovor na ovo pitanje dolazi u narednoim članku …

Uzroci kijanja mogu biti najrazličitiji, ali je mehanizam svakog kijanja približno isti. Kijanje je refleks. Nasuprot očekivanju, središte tog refleksa nije u nosu. Umesto toga, kijanje je grčenje ždrela (kupaste cevi u zadnjem delu usta, povezane i sa jednjakom i sa nosnim kanalom) i grudi.

Sve se dešava na sledeći način: nervne ćelije u sluzokoži nosa nadraže se i šalju impulse produženoj moždini, delu mozga koji se nalazi neposredno iznad kičmene moždine i upravlja nevoljnim radnjama kao što je, na primer, disanje (nevoljne radnje su one o kojima čovek i ne razmišlja – dešavaju se same od sebe).

Produžena moždina onda velikom brzinom šalje signale grudnim mišićima, koji se grče i stiskaju pluća. Zbog toga se mišići ždrela munjevito zatvore, čime se veći deo vazduha koji se istisne iz pluća sprečava da uđe u usta. Vazduh odlazi pravo kroz nos, a to se zove kijanje.

Mada je moguće, uz određeni napor, delimično zaustaviti kijanje, to ne treba ni slučajno raditi. Naime, vazduh koji pri kijanju u mlazu izlazi iz nosa može da dostigne brzinu od 160 km∕h. Zato se čvrstim zatvaranjem usta, stiskanjem nosa ili zaustavljanjem disanja u toku kijanja može stvoriti veliki pritisak u nosu i grlu. Taj pritisak može da potisne bakterije iz nosa u sinuse, šupljine u kostima lica, obložene sluzi, ili čak u uši. Usled toga može doći do veoma jake infekcije.

Nameće se pitanje zašto čovek kija. Nos je prečistač vazduha koji koristi naše telo. Kad uđe u nos, vazduh se zagreje, ovlaži i očisti od čestica i bakterija, tako da do pluća stigne što je moguće svežiji, topliji i vlažniji.

Ponekad se, međutim, desi da nos, koji se čisti sam, bude preplavljen, kao, na primer, kad vetar u lice nanese oblak prašine. Nervni završeci se nadraže i kijanjem se izbace čestice prašine iz nozdrva.

Čovek kija i da bi se otarasio bakterija i virusa kad se preterano namnože u nosu, kao, na primer, kad je prehlađen. Kijanje je samo još jedan način na koji telo pokušava da se otarasi nepoželjnih supstanci uz pomoć eksplozije vazduha koja pročisti nos.

Kijanje je često i važan deo alergijske reakcije. Na primer, mnogi ljudi kijaju u sezoni polenske groznice kad polen ambrozije leti kroz vazduh i ulazi u nos. Najzad, iznenađujuće veliki broj ljudi počne da kija, ponekad silovito, u trenutku kad izađu napolje na veoma jaku sunčevu svetlost, naročito leti.

Pretpostavlja se da je to kijanje reakcija nosnih ćelija na ultraljubičasto zračenje koje sadrži sunčeva svetlost. Zato kad ona prvi put dođe u dodir sa licem, nos zagolica čoveka i on počne da kija.