ZAŠTO se KUCA U DRVO?

U ovom tekstu vam donosimo odgovor na pitanje “ Zašto se kuca u drvo?“ Gotovo da nema osobe na Balkanu, ali i šire, koja bar jednom nije …

kada spomene nešto lepo ili dobro što joj se dogodilo odmah kucnula u drvo.

Neko to radi lagano, prstima po stolu, neko traži baš komad drveta, a ima i onih koji, ako nema drveta u blizini, kucnu u sopstvenu glavu uz reči „drvo“.

Ovaj običaj je toliko raširen da ga prihvatamo zdravo za gotovo, ali malo ko zaista zna odakle potiče i zašto baš drvo.

Običaj kucanja u drvo vodi poreklo iz starih paganskih vremena. Mnogi narodi, od Kelta do Slovena, verovali su da u drveću obitavaju bogovi, duhovi ili zaštitnici prirode.

Posebno su hrast, breza i lipa imali status svetih stabala. Kada bi čovek kucao po drvetu, smatrao je da time doziva zaštitu tih božanstava ili duhova, odnosno traži da ga čuvaju od nesreće.

Dakle, prvobitno nije bilo u pitanju „da se ne urekne“, već da se prizove božanska moć.

Dolaskom hrišćanstva, običaj se preoblikovao. Verovalo se da drvo simbolizuje Hristov krst, pa se kucanjem u drvo priziva njegova zaštita.

Tako se stari paganski običaj stopio sa novom verom i dobio drugačiji smisao – znak oslanjanja na božansku silu koja će sačuvati dobro i odbraniti od zla.

Danas, većina ljudi kuca u drvo kako bi izbegla urok ili lošu sreću.

Kada izgovorimo nešto pozitivno „imam dobro zdravlje“, „posao mi ide odlično“, „deca su zdrava“ u nama se javlja strah da bismo time mogli da „izazovemo“ nesreću, odnosno da „sreća ne čuje i ne pobegne“.

Kucanjem u drvo mi zapravo ritualno „prekidamo“ zlu moć izgovorene reči.

To je klasičan primer magijskog mišljenja: bolje je uraditi mali gest nego rizikovati da se dogodi nešto loše.

Drvo je u svim kulturama imalo poseban značaj.

Razlozi su jednostavni:
Simbol života – iz drveta raste lišće, plodovi i nova stabla.
Veza između svetova – korenje ide duboko u zemlju, a krošnja ka nebu.
Izdržljivost i trajnost – drvo dugo živi i daje osećaj sigurnosti.

Upravo zbog toga, drvo je postalo univerzalni „amulet“ protiv zla.

Običaji u drugim kulturama

Ono što mi zovemo „kucanje u drvo“ postoji gotovo svuda u svetu:

Tako na primer Eenglezi kažu “knock on wood“, dok nemci koriste izraz “auf Holz klopfen“.

Opet Turci imaju običaj da, kad kažu nešto dobro, tri puta kucnu u drvo i zatim se dodirnu za uvo. A U Latinskoj Americi takođe kucaju u drvo da „ne izazovu zlo“.

Razlike postoje u detaljima, ali suština je svuda ista – prizivanje sreće i zaštite.

Sa psihološke strane, kucanje u drvo je zapravo ritual koji smiruje. Kada izgovorimo nešto lepo, javlja se unutrašnja nelagoda da bi „sudbina mogla da se naljuti“.

Jednostavan gest – kucanje – daje osećaj kontrole. Mi tada verujemo da smo „uradili sve što treba“ da sprečimo nesreću, pa se osećamo mirnije.

Drugim rečima, to je mala doza autosugestije i načina da prevarimo sopstveni strah.

Kucanje u drvo je spoj starih paganskih verovanja, hrišćanske simbolike i savremene psihologije. Ljudi to rade iz navike, iz straha da ne urekne, ili jednostavno zato što „tako rade svi“.

Iako znamo da nema realne moći u tom gestu, činjenica je da nam donosi osećaj sigurnosti i mira. A ponekad je upravo taj osećaj ono što nam najviše treba.

Dakle, sledeći put kada kucneš u drvo setite se da ponavljavlajte ritual star hiljadama godina, kojim su se ljudi oduvek borili protiv neizvesnosti života.

izvor: Zanimljivostidana.com