ZAŠTO se znojimo?
Leti od znojenja ne možemo da pobegnemo! Znoj nekoma zna i može stvoriti velike ili neugodne situacije ili probleme. Veorvatno smo se svi sigurno upitali nekada,a zašto se ( baš toliko) znojimo?
Na samom početku da vam objasnio šta je znojenje…
Znojenje je fiziološki proces kojim se organizam hladi i reguliše telesnu temperaturu, odnosno oslobađa višak toplote. Znojne žlezde produkuju i luče znoj, supstancu sastavljenu od vode, natrijum-hlorida, elektrolita i drugih materija. Kada dospe na površinu kože, znoj postepeno isparava i na taj način hladi telo
Ljudski organizam u proseku izluči oko 700 ml znoja dnevno, mada ta količina zavisi od spoljašnje temperature, fizičke aktivnosti, načina oblačenja, starosti, zdravstvenog stanja organizma i drugih faktora
Tako da u ekstremnim slučajevima organizam čoveka može da izluči i preko 2 litra znoja tokom samo jednog sata.
Razlikuju se dva osnovna tipa znojnih žlezda: ekrine i apokrine (mirisne)
Ekrinih žlezda, ljudski organizam ima 2-5 miliona , koje su najbrojnije na stopalima i dlanovima.
Apokrinih žlezda ima manje, a najgušće su raspoređene u predelu pazuha, oko čmara i polnih organa, oko bradavica na grudima i sl. Ove žlezde izlučuju znoj koji sadrži proteine i ugljene hidrate.
Kao rezultat bakterijske razgradnje ovih materija i oslobađanja različitih metabolita javlja se neprijatan miris ..E eto zašto ponekad sami sebi ili drugome smrdimo!
Zamislimo da je naše telo jedna uvek zapaljena peć. Hrana koju uzimamo bila bi gorivo koje sagoreva u telu. U toku tog procesa telo troši oko 2.500 kalorija.
Ova količina toplote je dovoljna, da se 28,5 l vode zagreje do tačke ključanja. Šta se dešava sa tolikom toplotom u našem telu? Kad ne bi postojala kontrola temperature, mi bismo sigurno bili „vrući“. Ali nama je poznato da se telesna temperatura ne penje preko 37 stepeni Celzijusa, osim kada smo bolesni.
Znojenje je jedan od načina kojim organizam obezbeđuje održavanje normalne telesne temperature. Telo na to reaguje lučenjem znoja i tako se hladi i postiže normalnu temperaturu od najviše 37 stepeni Celzijusovih.
Ako je temperatura krvi porasla, centar za hlađenje počinje da radi. Proces oksidacije ili sagorevanja materija se usporava i dešava se još nešto što je značajno. Krvni sudovi u koži se šire, a višak toplote odlazi sa isparavanjem znoja.
Zato, na primer, osećamo hladnoću posle kupanja, jer voda koja ostaje u dodiru sa našom toplom kožom brzo isparava i rashlađuje nas. Zbog toga je i znojenje deo procesa hlađenja tela.
Znojenje je kao na tuš koji pere telo. Tečnost izlazi kroz bezbroj finih otvora na koži u vidu vidljivih malih kapljica koje brzo isparavaju i brzo rashlađuju telo — ukoliko je potrebno.
Ako u vazduhu ima dosta vlage, osetićemo izvesne teškoće zbog toga što voda na našoj koži ne može lako da isparava. Zbog toga se hladimo lepezom da bismo „rasterali“ vlažan vazduh i pomogli isparavanje
Tako ako vas je, na primer, ujeo komarac, znajte da ćete znojenjem ubrzati oporavak svoje kože. Znojenje sprečava začepljivanje pora na koži pa tako preventivno deluje protiv akni i bubuljica. Znoj je prirodni antibiotik jer je pun dermcidina, prirodnog štita protiv štetnih patogena.
Takođe, znojenjem smajujemo rizik od nastanka kamena u bubregu jer putem znoja izbacujemo so, a kalcijum ostaje sačuvan u kostima, umesto da se talože u bubrezima.
Molimo online portale (sajtove), ako kopirate orginalni clanak s našeg sajta zanimljivosti dana NAVEDITE NAS KAO IZVOR i MALO IZMENITE NASLOV.Za objavljivanje originalnih članka sa sajta na Facebook(Meta),Instagram,YouTube kontaktirajte nas za odobrenje. Hvala!
PREDLAŽEMO VAM JOŠ:
