Simbolika Keltsko drvo života

Keltsko Drvo Života je jedan od najpopularnijih keltskih simbola za koji slobodno možemo reći da predstavlja osnovu njihove bogate i živopisne mitologije. Upravo je ovo „magično“ drvo oduvek važilo za…

prvu asocijaciju na savršenu i neraskidivu uniju Zemlje i Neba, u kojoj se najjasnije oslikava snaga prirode.

Iako se koncept popularno nazvan “drvo života” može sresti u mnogim drugim kulturama, činjenica je da nijedan drugi narod nije bio u tako tesnoj vezi sa prirodom, odnosno poštovao kult drveta u tolikoj meri kao stari Kelti.

Pitate se šta je to toliko posebno u jednom najobičnijem stablu drveta? Odgovor na to pitanje je, zapravo, vrlo jednostavan…

Baš kao što svako od nas nogama stoji čvrsto na zemlji, a rukama pokušava (ili bar može pokušati!) da dohvati nebesa, tako i drvo predstavlja sinonim za zemlju odnosno materijalan svet, dok njegove krošnje simbolišu težnju za stapanjem sa onim drugačijim, mističnim, jednom rečju – duhovnim svetom.

Drvo se rađa iz zemlje, hrani se njenim sokovima, ostavlja svoj koren u njoj, ali istovremeno ne negira svoj ravnopravni deo sačinjen od mnoštva grana koje se svakodnevno trude da uzmu svaku moguću kap vode i zrak sunca ne bi li obezbedili što dužu egzistenciju.

Ovo nije samo puka metafora za savršen balans i harmoniju prirode; osnova svakog života je plodnost i rađanje, bilo da se radi o detetu koje izlazi iz majčine utrobe, bilo da se radi o stablu koje niče iz zemljišta. Kao što će čovek vremenom stasati i prolaziti kroz mnoge faze razvoja, tako će i drvo biti pripremljeno na sva godišnja doba i svakodnevne promene u svom okruženju, ali samo pod uslovom da održi pomenutu vezu između onoga što je dole, duboko i onoga što je gore, visoko.

Reklo bi se da je upravo ovakav obrazac funkcionisanja oduvek fascinirao Kelte. Čak i njihova čuvena izreka kaže da je najveći čovekov strah onaj koji uključuje “padanje neba na glavu”, odakle vidimo veliku odgovornost i poštovanje prema prirodi. Sve što čovek može (i treba) da radi jeste da svakodnevno živi u skladu sa prirodom, jer samo kada smo u saglasju sa njom – u saglasju smo sa Bogom.

Kelti su verovali da su nastali od drveta, za njih je drvo bila svetinja, magično i živo stvorenje koje je predstavljalo granicu između ovozemaljskog i onostranog, božanskog i ljudskog. Svako pleme je imalo svoje sveto, posebno drvo koje se nalazilo u samom centru plemenske zajednice, i naravno – niko se nikada ne bi smeo usuditi da isto i poseče!

Ukoliko bi se neprijatelj ipak drznuo da iščupa plemensko drvo života – to je bio znak velike nesreće i ujedno poniženje za sve članove zajednice.

Iz svega navedenog nije teško zaključiti da je Keltsko Drvo Života sinonim za snagu, moć, mudrost, čast, vitalnost, stabilnost. U njemu vidimo direktnu vezu sa onim nasleđenim (koren), ali isto tako od njega dobijamo dozvolu da sami potražimo svoje mesto pod suncem (krošnja). Ono ne predstavlja sliku početka i kraja, te negira svako postojanje granica, zato je jedan od najjačih simbola večnosti i beskonačnosti.

Drvo zaista jeste oličenje života, jer ono čoveku daruje najbolje od sebe – hranu, hlad, sklonište. I ne samo čoveku, već i životinjama, pticama, pa i insektima. Postoji li bolji simbol zaštite od ovog? Verovatno ne, pa zato ne treba da čudi što je Keltsko Drvo Života čak i danas jedan od najpopularnijih talismana koji se nosi u cilju zaštite, jačanja životne snage i pozitivne energije.

izvor.Simboli.rs