ŠTA jedu ŠIŠMIŠI (slepi miševi)?
U ovom tekstu koji sledi upoznaćemo vas odnosno saznaćete šta to jedu “grozni” mali šišmiši (slepi miševi) tj. šišmiš kao životinja. Verovatno većina vas i ne zna šta to ove noćne ptice – sisari jedu …
Prvo da kažemo da slepi miševi, šišmiši, ili kao ih još zovu netopiri, ili ljiljci (Chiroptera, grč. χείρ – cheir = šaka + πτερόν – pteron = krilo) su red sisara koje karakteriše sposobnost aktivnog leta i eholokacije.ž
Slepi miševi -šišmiši, obično love noću, a odmaraju se tokom dana, viseći naglavačke u pećinama, šupljem drveću, ili zgradama. Neke vrste slepih miševa žive same, a neke u grupama od po hiljadu i više jedink
Postoji oko 1.100 vrsta slepih miševa na svetu, što čini petinu ukupnog broja klasifikovanih vrsta sisara. Slepi miševi su po brojnosti vrsta drugi u redu sisara (nakon glodara), jer čine oko 20% svih klasificiranih vrsta sisara u svetu, sa oko 1.240 vrsta šišmiša podeljenih u dva podreda:
1. megašišmiši (Megachiroptera) − manje specijalizirani i uglavnom voćojedi, veliki šišmiši ili leteće lisice.
2. mikrošišmiši (Microchiroptera) − visoko specijalizirani i eholocirajući mali šišmiši.
Oko 70% vrsta šišmiša su insektivori, dok su većina ostalih frugivori, odnosno. jedu voće. Nekoliko vrsta, kao što su oni koji jedu ribe (Myotis vives) i hrane se životinjama (izuzev insektima), dok su vampirski šišmiši hematofagi, tj. hrane se krvlju.
Više od 65% šišmiša (Chiroptera) se hrani insektima. Mali braon šišmiš (Myotis), može u roku od jednog časa da pojede preko 600 komaraca.
Bube predstavljaju glavni artikal u ishrani preko jedne trećine Vespertiliondiae, zajedno sa letećim mravima, buvama, muvama, dok drugi insekti sačinjavaju resto njegovog menija.
Neke vrste, kao što je veliki lažni vampir, jedu malu ribu, reptile, amfibije, ptice, i sisare – uključujući i druge šišmiše (Chiroptera). Ovi šišmiši (Chiroptera) imaju izuzetno dugačke zadnje noge, sa oštrim kandžama koja su namenjene hvatanju plena u vazduhu.
Druge vrste šišmiša koje jedu meso su više specijalizovane: Pizonyx vivesi se hrane uglavnom ribom. Drugi se hrane voćem i nektarom. Pošto su poprilično aljkavi tragači za hranom, ovi šišmiši (Chiroptera) su nenamerni rasprašivači semena i oprašivanja, što pomaže biljkama kojima se hrane da se reprodukuju i rasporstiru. Ovo doprinosi zdravlju šumske sredine.
Velika pažnja posvećena je ponašanju vampira (Desmodontidae) prilikom jela. Ovi južno i centralno američki šišmiši (Chiroptera) hrane se iskuljčivo krvlju.
Opremljeni su kao britva oštrim sekutićima, kojima prave male posekotine u meso ptica ili sisara, ližući krv dok curi iz otvorene rane.
Da bi preživeli, svakom vampiru (Desmodontidae) treba oko 2 kašike krvi dnevno.
Pljuvačka vampira (Desmodontidae) sadrži antikoagulant koji sprečava zgrušavanje krvi. Ovaj antikoagulant je 20 puta jači od bilo kod drugog antikoagulanta i koristi se u proizvodnji medikamenta Drakulina, koji se prepisuje pacijentima koji su preživeli srčani udar ili šlog.
Izvor:Zanimljivostidana.com
NAJCEŠCE POSTAVLJENA PITANJA (FAQ)
Čime se najčešće hrane slepi miševi?
Oko 70% vrsta slepih miševa su insektivori, što znači da se hrane insektima kao što su komarci, bube, muve i leteći mravi. Većina ostalih se hrani voćem i nektarom, dok se mali broj vrsta hrani ribom, sitnim životinjama ili krvlju.
Koliko vrsta slepih miševa postoji i kako su podeljeni?
Na svetu postoji između 1.100 i 1.240 vrsta slepih miševa, što čini oko 20% ukupnog broja vrsta sisara. Podeljeni su u dva podreda: megašišmiši (veliki šišmiši koji se uglavnom hrane voćem) i mikrošišmiši (mali šišmiši koji koriste eholokaciju).
Kako se hrane vampirski šišmiši i koliko hrane im je potrebno za život?
Vampirski šišmiši se hrane isključivo krvlju ptica i sisara. Oni oštrim sekutićima naprave malu posekotinu na telu plena i ližu krv koja curi, a da bi preživeli potrebno im je oko dve kašike krvi dnevno.
Zbog čega je pljuvačka vampirskih šišmiša važna za medicinu?
Njihova pljuvačka sadrži antikoagulant koji sprečava zgrušavanje krvi i znatno je jači od drugih poznatih antikoagulanata. Zbog toga se koristi u proizvodnji leka pod nazivom Drakulin, koji se prepisuje pacijentima nakon doživljenog srčanog ili moždanog udara.
Molimo online portale (sajtove), ako kopirate orginalni clanak s našeg sajta zanimljivosti dana NAVEDITE NAS KAO IZVOR i MALO IZMENITE NASLOV.Za objavljivanje originalnih članka sa sajta na Facebook(Meta),Instagram,YouTube kontaktirajte nas za odobrenje. Hvala!
PREDLAŽEMO VAM JOŠ:
