''Codex Gigas'' knjiga koju je napisao sam đavo!

„Codex Gigas“, u prevodu „Gigantski kodeks“, poznat je u svetu i kao „Đavolja Biblija“, najveći je, i verovatno najčudniji rukopis na svetu.On što je neverovatno u celoj priči oko ove misteriozne „đavolje knjige“…

je to što ona ne pokazuje znakove starenja.!

Po legendi ovaj srednjevekovni rukopis nastao iz pakta sa đavolom; jezik u njemu je latinski i napisan je početkom 13. veka

„Đavolja Biblija“ je toliko velika i obimna da se tvrdi da je bilo potrebno 160 životinjskih koža da bi bila napisana i da su potrebna dva čoveka bi uopšte mogla da se podigne.

Dugačka je oko jednog metra ,50 cm široka i 22 cm debela, a teška je 75 kilograma te ima ukupno 577. stranica

„Đavolja bibilija“ je pisana latinskom jeziku početkom 13. veka i premda se ne zna pouzdano koje je njegovo geografsko poreklo, veruje se da je u pitanju sada uništeni češki benediktinski manastir u Podlažicu.

Priča kaže da ga je izradio jedan monah, a to su savremena ispitivanja i potvrdila; priča takođe kaže da je u pitanju bio monah koji je osuđen na smrt tako što je ziv zazidan, kao i da ga je napisao u toku samo jedne noći, uz pomoć đavola.

„Nacionalna geografija“ tvrdi da bi bilo potrebno da jedna osoba radi pet godina, dan i noć, neprekidno, kako bi rekreirala rukom „Codex Gigas“, ne računajući ilustracije.

Ako se u sve to uračunaju i ilustracije i konačno dnevne obaveze koje svi monasi u manastiru imaju, dođe se do gorepomenute cifre od skoro tri decenije. Uprkos tome, delo pokazuje znake neverovatne uniformnosti od početka do kraja, zbog čega je verovatna i nastala legenda o tome da je završeno u jednoj noći.

Legenda kaže da je Đavolja Biblija donosila propast i bolest svima koji su je posedovali u toku istorije, ali se Nacionalna biblioteka u Stokholmu, u kojoj se nalazi nakon što su je Švedi ukrali iz Praga tokom Sedmogodišnjeg rata, izgleda čini imuna na ovu kletvu.

U rukopisu se nalaze i mnogi drugi manji tekstovi koji se bave isterivanjem đavolja, magičnim formulama, slikom Nebeskog Grada i ilustracijom Satane preko čitave strane, koja je ujedno i razlog zbog čega se celo delo videlo u prošlosti kao đavolja rabota.

Inače, mnogo pažnje privlači i činjenica da stranica na kojoj se nalazi ilustracija đavola kao i okolne stranice u manjoj meri izgleda spaljeno, sagorelo.

Ovome se u prošlosti pridavao veliki značaj i uzimano je kao dokaz đavolje rabote, verovalo se da je sam đavo u njoj i da ju je on spalio, ali je objašnjenje mnogo logičnije.

Naime, ova ilustracija je oduvek privlačila najviše pažnje i najčešće je knjiga otvarana baš tu, zbog čega je jednostavno izbledela od svetla tokom dugog niza vekova.

U Codex Gigasu se nalazi kompletna Vulgata, latinska Biblija, kao i pet drugih tekstova; počinje sa Starim Zavetom a nastavlja se „Jevrejskim starinama“, delom Josifa Flavija, potom „Enciklopedijom etimologije“ Isidora od Sevilje, pa zbirkom medicinskih dela Hipokrata, Teofila i drugih, konačno Novim Zavetom, i na kraju „Bohemijskom hronikom“ Kozme od Praga.

Naučnici ne veruju da je Kodeks Gigas napisan u kratkom vremenu, već da je za to bilo potrebno čak 20 godina !