Najzanimljiviji sajt Balkana



Naučnici i dan danas se ne slažu oko toga kojoj vrsti životinja pripada džinovska panda. Problem je u tome što postoje dve veoma različite vrste ovih životinja pandi. Pa se postavlja pitanje da li je panda medved ili možda ne?....

Crveno-bela džinovska panda
(lat. Ailuropoda melanoleuca)
je krupni sisar iz porodice medveda . Panda je na žalost ugrožena je životinja - procenjeno je da je u divljini preostalo 2.000 pandi i preko 180 koje žive u zatočeništvu u Кini.

Ime "panda" vodi poreklo iz himalajskog jezika, verovatno nepalskog. Кada bi preveli njeno ime sa kineskog jezika, bukvalno bi imalo značenje "medveda mačke".



Većina medveda ima okrugle zenice. Ipak izuzetak je džinovska panda, čije su zenice vertikalno postavljene, kao kod mačaka.

Ovo ime (Panda) je originalno primenjeno na crvene pande. Sve do 1901. godine, kada je otkrivena veza između ove dve vrste,(crvene i crvene pande)  džinovska panda je bila poznata kao išarani medved ili šareni medved 


Džinovske pande imaju glomazna tela teška preko 90 kilograma i izgledaju kao veoma umiljate mede. Odrasle pande si veličine oko 1,5 metar dužine, do ramena su oko 75 centimetara visoki. Mužjaci mogu težiti do 115 kilograma, a ženke do 100 kilograma imaju i kratak rep dugačak približno 15 cm. Uzatočeništvu mogu živeti između 20 do 30 godina

Ali druga, manje poznata, mala (crvena ) panda 
(lat. Ailurus fulgens) je duga jedva 60-ak centimetara), ima krzno boje rđe i dugačak čupavi rep.Uglavnom  je biljojedni sisar, neznatno veći od domaće mačke, ova panda nastanjuje Himalaje u Nepalu i južnoj Кini.

Ova životinja, koja se zove crvena panda, počevši od oblika i veličine tela pa do repa sa svetlim i tamnim prstenovima, više liči na rakuna nego na medveda.

Ove crvene pande naseljavaju podneblja umerene temperature (10-25 °C) i preferiraju pošumljene planinske krajeve na nadmorskoj visini od 1.888 do 4.800 metara, pre svega blage listopadno-četinarske šume gde rastu rododendron i naravno, bambus.

Mužjaci crvene pande teže od 4.5 do 6.2 kilograma, dok su ženke nešto sitnije, od 3-4.5 kg. Prosečan životni vek devet do deset, sa maksimalnih 14 godina.

Tela su im slično građena, a imaju i sličan način ishrane i života. Zbog ovih sličnosti i jedna i druga životinja se zovu panda
 Ali odavde se mišljenja prirodnjaka i naučnika biologa razilaze.....

Pojedini naučnici kažu da je džinovska panda svakako vrsta medveda. Neki misle da je crvena panda u stvari rakun.?!
A ima i onih koji smatraju da obe vrste pripadaju posebnoj familiji pandi. Naučnike naročito zbunjuje džinovska panda. Umesto da galopira kao pravi medved, ona kaska. Umesto da urla, ona bleji poput ovce. Za razliku od drugih medveda, ne pada u zimski san i ne voli meso.

Međutim, proučavajući i poredeći krvna zrnca i druge ćelije džinovskih pandi i običnih medveda, naučnici su zaključili da pande zaista jesu medvedi koji su se prilagodili životu u planinama Kine, Nepala i Tibeta

Naučnici koji pručavaju pande ,misle da medvedi, rakuni i crvene pande imaju zajedničkog pretka, životinju koja je živela pre dvadeset miliona do četrdeset miliona godina. To objašnjava njihove slične osobine. Ali rakuni i crvene pande evoluirali su u jednom pravcu, a medvedi, uključujući i džinovsku pandu, u drugom.

Džinovske pande žive u gustim planinskim šumama, na visinima od 1500 do 3000 metara, gde brste bambus koji raste na malim izdvojenim površinama oko drveća. One mnogo jedu – svakog dana progutaju oko 14 kilograma bambusovog lišća i peteljki i oko 40 kilograma mladih izdanaka. I crvene pande žive u Aziji, ali ne na tako velikim visinama.

One žive u podnožju Himalaja. Slično džinovskim pandama, takođe se hrane izdancima bambusa, ali jedu i voće, orahe, a ponekad i male životinje.

Džinovske pande rađaju po jedno mladunče. Poput mladunaca drugih pravih medveda, i pandini mladunci su neverovatno mali. Novorođene pande su slepe i goluždrave, a težina im je svega oko 140 grama.

Svaku od ovih sitnih pandi čeka težak zadatak – za dve do tri godine mora da uveća svoju težinu gotovo sedamsto puta. Mladunci pande su toliko mali zato što se pre rođenja razvijaju na sasvim poseban način.

Naime, oplođena jajna ćelija nekoliko meseci slobodno pliva u materici ženke pande umesto da se, kao kod drugih sisara, pričvrsti za zid materice i brzo raste. Ovo se verovatno dešava ne bi li se obezbedilo da broj novorođenih pandi otprilike odgovara količini raspoložive hrane.

Ako ženka u trudnoći ne može da pronađe dovoljno hrane, može se desiti da se embrion nikad ne pričvrsti i ne razvije se. Ali ako je sve u redu, embrion će se pred kraj četvoromesečne (ili šestomesečne) trudnoće pande čvrsto uhvatiti za zid materice.

Posle toga neće mu ostati mnogo vremena da se razvije i dobije na težini pre nego što iskoči u svet. Ali pošto dođe na svet, mladunče pande raste neverovatnom brzinom. Kad napuni godinu dana, džinovska panda ima oko 35 kilograma.

izvor:opsteobrazovanje.in.rs  / Zanimljivostidana.com 




Dodaj komentar




Pročitajte još zanimljivosti...

3 najnovija naslova


Pratite nas na....
Twitter icon1
Pridružite nam se i na Fejsbuku...

GM IZRADA SAJTA BANERbaner1