Leonardo Da Vinči napravio skicu mosta, današnji inžinjeri ostali bez reči!

Čuveni Leonardo da Vinči je 1502. godine skicirao ono što je zamislio kao najduži most na svetu u to vreme. Naučnici i inženjeri su testirali njegov dizajn i uztvrdili da bi takav most zaista mogao da se izgradii da bi bio stabilan i bezbedan…

Da Vinčijeva skica, koja je dugo bila izgubljena, prikazuje jedan lučni most bez ikakvih lepkova ili nosećih stubova. Most je osmišljen tako da stoji samo zahvaljujući kompresiji. Taj most bi bio dugačak 280 metara i bio bi najduži u vreme kada ga je čuveni renesansni umetnik nacrtao.

Iako sam most nikada nije izgrađen, inženjeri sa Masačusetskog tehnološkog instituta (MIT) testirali su dizajn da bi videli da li bi on funkcionisao.

Godine 1502, osmanlijski vladar sultan Bajazit II zatražio je predloge za dizajn mosta koji bi povezao Carigrad, današnji Istanbul, sa susednom oblašću poznatom kao Galata. Da Vinči je bio među onima koji su sultanu poslali pismo sa opisom ideje mosta.

Iako je Da Vinči već bio poznati umetnik i izumitelj, ovaj posao nije dobio, navodi se u saopštenju MIT. Međutim, inženjeri MIT su prošle nedelje u Barseloni predstavili svoj rad u kojem su testirali Da Vinčijev most.

Inženjeri MIT proučavali su njegov crtež, kao i materijale koji bi mu bili dostupni tada i uslove gradnje u to vreme. Napravili su model mosta kako bi testirali njegovu stabilnost i kako on može da reaguje na različite uslove.

Most bi u vreme njegove koncepcije bio nov dizajn u poređenju sa tada popularnim polukružnim lukovima. Ovim lukovima su bili potrebni stubovi postavljeni duž raspona mosta kako bi se poduprla njegova težina i dužina.
Ali Da Vinči je predložio spljošten luk, koji bi i dalje dostizao dovoljnu visinu da brodovi mogu da prolaze ispod njega, ali bi se njegov most sastojao samo od jednog velikog luka koji bi omogućavao ljudima da pređu iz Istanbula u Galatu.

„To je neverovatno ambiciozno. Bio je oko 10 puta duži od tipičnih mostova tog vremena“ izjavila je Karli Bast sa MIT za „Lajv sajens“.

Kako je rekao profesor arhitekture Džon Ohsendorf, most je imao i sofisticiraniju geometriju sa više krivina i trodimenzionalnii od tipičnih lučkih mostova.

Da Vinči ga je osmislio da bude čvrst kako bi izdržao zemljotrese koji se često javljaju u toj oblasti.

U to vreme kamen bi bio primarni materijal koji se koristio za izgradnju mosta takve dužine, jer drvo ili cigla ne bi bili praktični. Istraživači nisu pronašli nikakve detalje za izgradnju mosta, ali veruju da bi kamenje bilo spojeno bez maltera.
Da bi testirali čvrstinu mosta, tim inženjera je 3D printerom odštampao 126 blokova koji bi predstavljali hiljade kamenih blokova koji bi originalnom mostu bili potrebni. Njihov model bio je 500 puta manji od Da Vinčijevog mosta.

Kada je model mosta izgrađen u ovom rimskom stilu, korišćene su skele da bi blokovi ostali na mestu mestu. Kada su postavili završni kamen, skele su uklonili.

„To je bio kritični trenutak kada smo prvi put postavili most. Imala sam puno sumnji. Kad sam postavila završni kamen, pomislila sam: „Ovo će uspeti „. I nakon toga izvadili smo skele i ustali. To je snaga geometrije. Ovo je jak koncept. Dobro je osmišljen“ rekla je Bast.

Inženjeri su takođe testirali stabilnost mosta simulirajući šta bi se moglo dogoditi da je tlo oslabljeno od zemljotresa. Most je izdržao te simulacije. Zaključili su da bi Da Vinčijev most bio stabilan.

Međutim, ne bi ga bilo lako izgraditi u 16. veku, ali ni danas, uglavnom zbog troškova.

„Dokazali smo da su njegove ideje o mostu bile ispred njegovog vremena. Malo je verovatno da će se ikada graditi iz razloga troškova i praktičnosti, ali on bi mogao da nadahne buduće dizajnere da sanjaju velike snove“ rekao je profesor Ohsendorf.

izvor:blic.rs