NAJDUBLJI ručno iskopan BUNAR NA SVETU!

Ispred bolnice Nuffield u predgrađu Woodingdean-a, u blizini grada Brightona i Hovea nalazi se Woodingdean bunar -bunar koji je službeno proglašen za najdublji ručno iskopani bunar na svetu.!..

Sa svojih 391 metar dubine, ovaj ručno kopani bunar dubok je koliko su visoki njujorški Empire State Building.!

Vodeni bunar Woodingdean primer je viktorijanske tvrdoglavosti i inženjerstva. Davne 1850, korporacija Brighton odlučila je da sagradi novu radničku kuću na vrhu današnjeg Elm Grove-a i da joj doda industrijsku školu za maloletnike na oko 3 km od farme Varren.

Da bi obezbedila vodu za ovu novu instituciju, korporacija je odlučila da iskopa novi bunar, jer je dovod cevi iz lokalnog vodovoda bio bi pre skup.

Prvobitni plan je bio iskopati bunar obložen ciglom široku 4 metra do nekih 121 metara dubine, gde se očekivalo da će naići podzemnu vodu. ipak posle dve godine kopanja, okno je prešlo 120 metara dubine, ali nije pronađena podzemna ( bunarska) voda.

Verujući da su propustili izvor vode, izvođač radovan na bunaru je dao je nalog da se kopa uz bočnu komoru koja će se voziti nekih 10-ak metara severnije, ali ni ovo nije dalo ništa. Tako su stvorili više bočnih tunela prema zapadu i istoku, ali nijedan od njih nije bio uspešan.

Sledeće dve godine kopanje se nastavilo neprekidno, a muškarci su radili u zastrašujućem okruženju Osvetljeni svetlošću sveća, radnici su se spustili klimavim merdevinama na stotine stopa ispod zemlje da bi ručnim alatom kopali zemlju, i kantama ručno izbacivali zemlju iz okna bunara. Parni motori pumpali su vazduh kroz cevi dole kako bi radnici mogli da dišu.

Vrućina je bila tako velika da su mnogi skidali odeću sa sebe i goli radili u krugu bunara širokog 4 metra.Što je bunar dublje išao, skuplje je postajalo daljnje kopanje.

Na kraju na dubini od 391 metar dubine (na dubini od 250 metara ispod nivoa mora) posle četiri godine kopanja, voda je počekla probijaa površinu, ručno kopanog bunara. Kako je zabeležno tada je radnicima, trebalo je 45 minuta samo da se popnu na vrh bunara odnosno izađu iz te neverovatne bunarske dubine.

Uprkos ogromnim troškovima, ogromnom naporu i obećanjima da će bunar uštedeti gradu bogatstvo svake godine u vodi koristio se samo četiri godine, nakon čega je bunar napušten u korist praktičnijeg mrežnog snabdevanja.

Škole kojom je bunar iskopan za snabdevanje vodom odavno nema, ali bunar ostao na svom mestu. Sada je opasan zidom od cigle, a vrh je pokriven metalnim poklopcem kako bi se sprečilo da ljudi ili stvari slučano ne upadnu dole.