Odakle čoveku inteligencija?
U čitavom univerzumu, dve najveće naučne misterije su: poreklo samog univerzuma, a druga je poreklo inteligencije kod čoveka odnosno odakle čoveku inteligencija. Mičio Kaku, jedan od najpoznatijih teoretičara fizike i futurista današnjice, objašnjava…
koliko je ljudska inteligencija nedokučena i iznosi svoju novu teoriju o kvantitetu svesti.
Pre svega da vam damo tačnu definiciju inteligencije: Inteligencija predstavlja mentalnu osobinu koju čini nekoliko različitih sposobnosti: učenje iz iskustva, prilagođavanje novim situacijama i njihovo razumevanje, kao i sposobnost da se u novim okolnostima primene prethodno stečena znanja, te da snalaženje u njima bude brzo i efektno
„Inteligencija je sposobnost prilagođavanja promenama“, rekao je čuveni engleski astrofizičar Stiven Hoking, i sam jedan od najinteligentnijih ljudi na svetu, dok nemački pisac Bertold Breht smatra da “inteligencija nije u tome da ne pravimo greške, već da što pre uvidimo kako da ih pretvorimo u nešto dobro”.
Da nastavimo s početka teksta….
Verovali ili ne, glava ( i mozak u glavi ) na našim ramenima je najsloženiji objekat koji je Majka Priroda napravila u univerzumu koji poznajemo. Morate ići bar 24 000 000 000 000 milja do najbliže zvezde da nađete planetu na kojoj možda ima života i inteligencije.
S druge strane, naš mozak troši oko 20-30 vati snage, a pravi bolje kalkulacije od bilo kog ogromnog superkompjutera. Dakle, on je misterija. Kako je mozak umrežen? Ako možemo to da dokučimo, kako da iskoristimo to otkriće da poboljšamo svoje mentalne sposobnosti?
Kada pogledate mozak i sve njegove delove, ne čini se da su uopšte povezani. Vizuelni deo mozga je daleko pozadi, na primer. Zašto je mozak napravljen na ovaj način? Je li ovo samo slučajnost evolucije? Pa, jedan način da se posmatra jeste kroz evoluciju.
To jest, zadnji deo mozga je tzv. reptilski mozak. Najstariji primitivni deo mozga koji održava ravnotežu, teritorijalnost, parenje. Tako je najudaljeniji deo mozga takođe vrsta mozga koju nalazimo kod reptila. Kada sam bio dete, odlazio sam u naučni muzej, gledao ponekad u zmije, a one zauzvrat piljile u mene. I pitao bih se: O čemu li one misle? – Pa, mislim da sada znam. Ono o čemu su razmišljale je: Je l’ ovo ručak?
Zatim, imamo centralni deo mozga koji ide napredi to je tzv. majmunski mozak – sisarski mozak, mozak emocija. Mozak društvenih hijerarhija. Onda, konačno, prednji deo mozga je ljudski mozak, naročito prefrontalni korteks. Tu je racionalno mišljenje. Kada se zapitate gde sam ja uopšte, odgovor je odmah iza vašeg čela. Tu ste zaista.
Imam jednu teoriju svesti koja pokušava da obuhvati sve to. Oko 20 hiljada radova je napisano o svesti, ali nema dogovora. Nikad u istoriji nauke nije toliko ljudi posvetilo toliko vremena za tako mali učinak. Ja sam fizičar, i kada mi, fizičari, gledamo u neki misteriozni objekat, prvo što pokušamo da uradimo je da napravimo model – model ovog objekta u prostoru.
Onda lupimo dugme plej i ubrzamo ga u vremenu. Tako je Njutn uspeo da dođe do teorije gravitacije. Tako je Ajnštajn došao na ideju relativiteta.
Dakle, pokušao sam da koristim ovo u pogledu ljudskog mozga i evolucije. Ono što govorim je da imam novu teoriju svesti zasnovanu na evoluciji, a to je da je svest broj petlji u povratnoj informaciji koje su neophodne da se napravi model vašeg položaja u prostoru u odnosu prema drugim organizmima i konačno u odnosu prema vremenu.
Razmislite o svesti jednog termostata. Verujem da čak i niski termostat ima jednu jedinicu svesti – tačnije, oseća temperaturu oko sebe. Zatim imamo cvet. Cvet ima možda deset jedinica svesti. Mora da razume temperaturu, vremenske prilike, vlažnost, smer gravitacije.
Onda konačno idemo na mozak reptila koji zovem prvim nivoom svesti. I reptili praktično dobro razumeju svoj položaj u prostoru, naročito zato što moraju da se bace na žrtvu i zgrabe je. Onda imamo drugi nivo svesti – majmunsku svest. Svest o emocijama, društvenim hijerarhijama, mestu koje zauzimamo u odnosu na pleme, a onda i gde smo kao ljudska bića.
Kao ljudska bića mi smo na trećem nivou. Mi vršimo simulacije budućnosti. Životinje to očigledno ne rade. One ne planiraju da hiberniraju, ne planiraju šta će sve raditi sutra, nemaju koncepciju sutrašnjeg dana – koliko je nama poznato.
Ali, to je ono što naš mozak radi. Naš mozak je mašina koja predviđa. Kada pogledamo evoluciju od reptilskog mozga, preko mozga sisara do prefrontalnog korteksa, shvatamo da je to proces razumevanja našeg položaja u prostoru, imajući obzira prema drugima – to jest emocije – i konačno vršimo stimulacije budućnosti.
Da bi rezultat testa bio relevantan, neophodno je da sami testovi budu prilagođeni određenom uzrastu i populaciji, i pre svega standardizovani, što uglavnom nije slučaj sa brojnim testovima kojima internet povremeno uspeva da nas ubedi da smo obdareni natprosečnim sposobnostima.
Za kraj smo vam ostavili kako se izračunava inteligencija Kvocijent inteligencije izračunava se po formuli:
IQ = MU (mentalni uzrast) / KU (kalendarski uzrast) * 100,
pri čemu se mentalna ili umna starost određuje na osnovu datog testa. Ako vaš količnik inteligencije iznosi između 90 i 110, spadate u grupu prosečno inteligentnih ljudi; ukoliko se vaš IQ nalazi između 111 i 139, visoko ste inteligentni, dok ste sa kvocijentom inteligencije iznad 140 – potencijalni genije.
Molimo online portale (sajtove), ako kopirate orginalni clanak s našeg sajta zanimljivosti dana NAVEDITE NAS KAO IZVOR i MALO IZMENITE NASLOV.Za objavljivanje originalnih članka sa sajta na Facebook(Meta),Instagram,YouTube kontaktirajte nas za odobrenje. Hvala!
PREDLAŽEMO VAM JOŠ:
