Ptica Pitohui sa kapuljačom prva na svetu potvrđena otrovna ptica

Ptica koja se zove Pitohui sa kapuljačom (lat. Pitohui dichrous) je prva naučno potvrđena otrovna ptica na svetu Pitohui s kapuljačom, ( engl. hooded pitohui) mala ptica endemska, koja nastanjuje Papuu Novu Gvineju,…

Melanezijski narod Papue Nove Gvineje dugo je znao da drži ruke dalje od pitohuija sa kapuljačom, ali za zapadni svet, toksični potencijal ptice otkriven je tek slučajno pre nešto više od pre 30 godina

1990. ornitolog Džek Dambačer bio je na pacifičkom ostrvu u potrazi za rajskim pticama. Postavio je delikatne mreže za maglu između drveća da ih uhvati, a završio je i sa nekim pticama pitohui sa kapuljačama u njima. Dok je pokušavao da zgrabi ptice iz zamki, grebale su ga i grizle za prste, a on je instinktivno stavljao ruke u usta da ublaži bol. Skoro odmah, Dambaher je osetio kako mu usne i jezik utrnu. Zatim su počeli da mu „gore“ satima.

Kasnije je, sumnjajući da je simptome izazvala ptica, uzeo pero pitohui i stavio ga u usta. Ukočenost i bol koji je usledio brzo su se vratili. Nesvesno je otkrio prvu otrovnu pticu na svetu.

U Vikipediji piše, da su iste godine kada je Džek Dambačer napravio svoje slučajno otkriće, naučnici koji su pripremali leševe pitohuija sa kapuljačom za muzejske izložbe doživeli utrnulost i pečenje prilikom rukovanja njima. Međutim, većina izvora pripisuje Dumbaheru da je otkrio otrovnu prirodu ptice.

Pitao je starosedeoce Nove Gvineje o pitohuiju i činilo se da su svi znali za njegovu toksičnost. Nazvali su je „pticom smećem“, jer je davala neprijatan miris kada se kuva, a konzumirala se samo u krajnjoj nuždi, kada drugi izvor hrane nije bio dostupan.

Želeći da sazna više o pitohuisima i njihovom otrovu, Džek Dambaher je poslao malo perja ove ptice Džonu V. Daliju iz Nacionalnog instituta za zdravlje, koji je bio vodeći svetski naučnik o prirodnim toksinima.

Tokom 1960-ih, identifikovao je batrahotoksin kao toksin u otrovnim žabama u Kolumbiji i, srećom, pronašao je istu porodicu toksina u perju pitohuija sa kapuljačom.

Jedinjenja poznata kao batrahotoksini (BTKS) su neurotoksični steroidni alkaloidi koji deluju tako što prekidaju protok natrijum jona kroz kanale u nervnim i mišićnim membranama, izazivajući utrnulost i pečenje u niskim koncentracijama, i paralizu, praćenu srčanim zastojem i smrću, u višim koncentracijama. Prepoznati su kao najotrovnija jedinjenja po težini u celoj prirodi (250 puta toksičnija od strihnina).

Kasnija istraživanja su pokazala da Hooded pitohui (Pitohui dichrous) i čuvaju toksine kako u koži i perju, tako i u kostima i unutrašnjim organima, iako u znatno nižim koncentracijama. Činjenica da je ovaj otrov pronađen u unutrašnjem sistemu ptice sugeriše da su oni neosetljivi na njega. Zanimljivo je da se koncentracija batrahotoksina u velikoj meri razlikuje od pojedinca do osobe, kao i geografski.

Razlog zašto je pitohui s kapuljačom otrovan takođe tek treba da se utvrdi. Neki naučnici veruju da je to sredstvo odvraćanja od predatora, ali postoji malo dokaza koji podržavaju ovu teoriju.

Verovatnije objašnjenje je da je toksin na njihovoj koži i perju dizajniran da zadrži parazite podalje. Eksperimenti su pokazali da su vaške izbegavale toksično perje pitohuija sa kapuljačom, a oni koji su ih zarazili živeli su kraće od kontrolnih vaški. Međutim, izgleda da batrahotoksini nisu imali uticaja na unutrašnje parazite.

Izvor:Zanimljivostidana.com