Za Pitagorinu teoremu Vavilonci su znali pre starih Grka?!

Australijski stručnjaci tvrde da su drevni Vavilonci razvili su pre 3.700 godina trigonometriju koja je bila znatno razvijenija od ove koja se….

danas koristi, a to im je pošlo za rukom mnogo pre starih Grka?!

Ovakve neobične ujedno zanimljive tvrdnje istraživača zasnovane su na pronađenoj glinenoj tabli pozatoj pod imenom „Plimpton 322“, na kojoj su ispisani brojevi

Tabla pokazuje da su Vavilonci znali za Pitagorinu teoremu mnogo pre nego što su joj stari Grci dali ime.!

Ocem trigonometrije tradicionalno se smatra Grk Hiparh, koji je živeo oko 120. godine pre nove ere.

Ali sada, nova studija, koja je objavljena u Historia Mathematica, (zvaničnom časopisu Međunarodne komisije za istoriju matematike), ukazuje na to da je ploča nastala 1.000 godina pre Hiparhovog vremena.

Doktor Danijel Mensfild sa Univerziteta u Novom Južnom Velsu, vođa istraživanja, navodi da je jedan od razloga razvoja napredne trigonometrije bila izgradnja što savršenijih građevina.

Ova tvrdnja deluje sasvim logično ako se uzme u obzir da su Viseći vrtovi Vavilona u Mesopotamiji – kolevki ljudske civilizacije, bili jedno od sedam čuda antičkog sveta.

„Reč je o vrlo snažnoj alatki koja je korišćena za različita terenska merenja i arhitektonske proračune“ izjavio je naučnik.

Doktor Mensfild objašnjava da su Vavilonci zahvaljujući ovom sistemu brojanja znatno lakše vršili složene matematičke proračune od današnjih matematičara.

„Njihov jedinstven pristup aritmetici i geometriji znači da ovo ne samo da je najstarija trigonometrijska tabla na svetu, već da je reć o jedinoj potpuno pouzdanoj trigonometrijskoj tabli koja je do sada pronađena“, kaže Mensfild.

„Osnova našeg dekadnog sistema je broj 10, koji ima samo dva egzaktna razlomka: polovinu (0,5) i petinu (0,2). To je vrlo problematično ako želite nešto da delite. Na primer, ako biste podelili dolar na tri dela, dobili ste tri puta po 33 centa, sa ostatkom od jednog centa. Osnova vavilonskog sistema bio je broj 60, istog onog sistema koji danas koristimo za računanje vremena. On daje mnogo višše egzaktnih razlomaka“, objašnjava Mensfild.

S obzirom na njegovu veliku preciznost, vavilonski sistem mogao bi da ima ogroman potencijal za primenu na polju obrazovanja i računarskih nauka, smatra istraživač.

„Retko se dešava da nas drevni svet nauči nečemu novom. Vavilonska matematika mogla bi posle 3.000 godina ponovo da se vrati u modu“, smatra Mensfild.

Ploču je 1990. godine u Iraku otkrio arheolog, diplomata i trgovac umetninama Edgar Benks, koji je bio inspiracija za nastanak lika Indijane Džonsa.

Brojevi su ispisani na klinastom pismu u četiri kolone i 15 redova, mada je otkriveno da je tabla polomljena i da je ranije imala šest kolona i 38 redova.

Naučnici navode da je tabla najverovatnije predstavljala neku vrstu pomoćnog sredstva za proveru rešenja kvadratnih jednačina.

„Ova ploča otvara nove mogućnosti ne samo za moderna matematička istraživanja, već i za matematičku nastavu. Na tabli vidimo jednostavniju i precizniju trigonometriju od današnje, koja je sasvim jasno ima brojne prednosti“, dodao je an kraju Mensfild.