ZAŠTO više ljudi PIŠE DESNOM RUKOM a manje levom?

Do danas naučno nije objašnjeno zašto većina čovečanstva čine dešnjaci,odnosno većina ljud piše desnom rukom dok procenat levaka u pojedinim zemljama iznosi svega otprilike 6 do 12 odsto.!…

Rodila hipoteza po kojoj se može pretpostaviti da je među našim dalekim precima, bilo podjednako i levaka i dešnjaka. Očigledno se kod ljudi nekad nešto dogodilo u razdoblju od poslednjeg zajedničkog pretka nas i šimpanzi.

Čovek je u to vreme tek otkrivao oko sebe svet divljih životinja i drveće. Među tim rastinjem bilo je mnogo otrovnog čiji su toksini delovali na centralni nervni sistem. Levak koji bi pojeo određenu količinu otrovnih plodova ili korenja umirao je jer je njegov mozak bio podložniji dejstvu nervnih otrova.

Dešnjaci su preživljavali.To što je danas više dešnjaka rezultat je prirodnog odabira koji je delovao još u praskozorje ljudske istorije.

Paleontolozi su isto tako utvrdili da je odnos od 1:10 kod ljudi bio prisutan već kod neandertalaca, što istina ograničava taj događaj u smislu gornje granice u prošlosti, ali ne pomaže ništa više od toga jer je među genima kandidata za nosioce te osobine čak 40-ak.

U jednom istraživanju gde se izučavalo delovanje različitih psihoaktivnih lekova na encefalogram, otkriveno je da su kod levaka, koji su činili deo ispitanika dobrovoljaca, ova sredstva delovala jače na mozak nego kod dešnjaka.

Osim toga naučnicima zasad ostaje još samo da se zabavljaju uočavanjem tog istog odnosa sisanja palca od 1:10 kod fetusa u materici, te praćenja učestalosti nekih pojava kod levorukih. Statistički podaci pokazuju da sve teorije o tome da su levoruki problematičniji ili kreativniji od desnorukih, nemaju nikakvih uporišta.

Kod retkih poremećaja kao što su epilepsija, Daunov sindrom i sličnih, prisutnost levorukih i desnorukih do određene mere je izjednačena.

Prirodno, postavlja se pitanje: zašto bi služenje ovom ili onom rukom bilo vezano sa reakcijom mozga na otrove?

Desnorukost ili levorukost sama po sebi nema direktnu vezu sa otpornošću mozga na toksine. Jednostavno, gen levorukosti nalazi se u jednom od 46 čovečijih hromozoma čvrsto spojen sa genom koji izazivao jačanu osetljivost na nervne otrove.

Ovi spojeni geni se nasleđuju i uvek se javljaju zajedno.