ZAŠTO ZVEZDE na nebu TREPERE?

Astronimi navode da je svega 2.500 zvezda vidljivo golim okom sa naše planete Zemlje.Te zvezde koje vidimo sa Zemlje nama se čine da trepere. Zašto i da li zvezde na nebu trepere.? Odgovor na ovo pitanje sledi….

Pre nego što počnemo da govorimo o zvezdama Evo šta je stručnim jezikom rečeno Zvezda na nebu (ijekivca. zvijezda)
ZVEZDA nebesko je telo koje zrači sopstvenom svetlošću. Sferoidnog je oblika, a u stanju plazme (visoko jonizovanog gasa na velikoj temperaturi) sastoji se najviše od vodonika i helijuma, i tek malog dela od drugih elemenata. Zvezda na nebu, stvara energiju u svom jezgru termonuklearnim reakcijama. Ta energija se prenosi u okolni prostor putem konvekcije i elektromagnetnog zračenja i čestica.

Najbliža zvijezda našoj planeti Zemlji, osim Sunca, je Proksima Kentaura (Proxima Centauri) koja je udaljena oko 40 petametara, odnosno 4,3 svetlosne godine. To znači da svetlosti trebaju 4,3 godine da stigne do Zemlje sa ove zvezde.!

Same zvezde, u stvari, ne trepere. Čini nam se da trepere kad su veoma daleko i kad njihova svetlost na putu do naših očiju mora da prođe kroz vazduh. Kad bismo, kojim slučajem, bili negde gde nema atmosfere, čak ni najudaljenije zvezde ne bi treperile.

Kako neki tvrde astronauti su na Mesecu, koji nema atmosferu, videli nebo ispunjeno zvezdama nepromenljivog sjaja. Ali ovde na Zemlji, pokrivenoj debelim vazdušnim omotačem, zvezdana svetlost se na putu do tla povija tamo-amo. Iznad i oko nas, vazdušne mase su uvek u pokretu; topao vazduh se podiže, a hladan spušta.

Vazduh savija svetlost u manjoj ili većoj meri, zavisno od svoje gustine. Zato zvezdana svetlost naizgled treperi kad prolazi najpre kroz ređi, a zatim kroz gušći vazduh. Zbog treperenja, zvezde vidimo manje oštro i čini nam se da su veće.

Jačina njihove svetlosti se takođe brzo menja: zablistaju, pa potamne, pa ponovo zablistaju, kao da zvezda „varniči“. Ova promena jačine svetlosti zove se scintilacija, od latinskog scintilla što znači iskra. Mi celu pojavu nazivamo treperenje.

Međutim, ne trepere sva nebeska tela. Planete odbijaju Sunčevu svetlost i izgleda nam da im je sjaj nepromenljiv. Na primer, Venera i Mars izgledaju kao velike sjajne zvezde – koje ne trepere. Pošto su ove planete bliže Zemlji, vidimo ih kao sitne diskove, a ne kao tačkasta svetla.
Po naučnicima procenjena Orbita Proxima Centauri zvezde
Svetlost koja dolazi sa svih delova diska ipak se povija pod uticajem vazduha. Ali disk se sastoji od toliko tačkastih svetala, od kojih neka tamne, a nekima se u isto vreme sjaj pojačava, da se ukupna prosečna jačina svetlosti ne menja.

Zato nam se čini da je sjaj planeta nepromenljiv. U stvari, tako se mogu razlikovati planete i zvezde – planete ne trepere. Samo kad njena svetlost prolazi kroz veoma uzburkan gust vazduh, činiće nam se da planeta treperi.

Sunce je zvezda, ali pošto nam je mnogo bliže nego zvezde na noćnom nebu, vidimo ga kao veliki disk nepromenljivog sjaja. Kad bi Sunce bilo udaljeno bilionima kilometara od nas, izgubilo bi se među drugim zvezdama koje vidimo noću i treperilo bi baš kao i sve ostale.

Na kraju da dodamo da samo u našoj galaksiji mleči put procenjuje se na ima od 100 milijardi do po nekim procenama i 400 milijardi zvezda.! Veliki broj zvezda je starosti oko milijardu ili 10 milijardi godina. Neke zvezde čak mogu dostići i 13,7 milijardi godina, što predstavlja približnu starost Svemira.

izvori:opsteobrazovanje.in.rs /Zanimljivostidana.com