KAKO je nastala NOBELOVA NAGRADA?

Kako je nastala Nobelova nagrada? Ako ne znate odgovor sada imate priliku da saznate.! Nobelova nagrada je nastala od „trgovca smrti“ a „izrasla“ je na kraju u najveća priznanja ljudskog dostigunuća u svetu!…

Svake godine se Nobelova nagrada dodeljuje ljudima koji su doprineli čovečanstvu u oblastima koje su interesovale Alfreda Nobela – fizici, hemiji, medicini, književnosti, ali pored toga, nagrada se dodeljuje i za mir.

Od Maraije Kiri, koja ne samo da je bila prva žena dobitnica Nobelove nagrade, već i prva osoba koja je dobila nagradu za dve različite kategorije, Aung San Suu Kyi, jedine osobe koja je dobila nagradu dok je bila u kućnom pritvoru, pa sve do Alberta Ajnštajna i Ive Andrića.

Nobelova nagrada svake godine slavi velika postignuća univerzalnih genijalaca i briljantnih pojedinaca. Pored samih dobitnika nagrade, jednako je fascinantna i sama priča o nastanku iste.

Ugledna Nobelova nagrada, koja danas slavi veličanstvena ljudska postignuća, ima prilično mračno poreklo koje prati velika zabuna novinara, slomljeno srce i sredstvo za uništenje TNT odnosno dinamit.

Kada je skromni Šveđanin po imenu Ludwig Nobel umro 1888. godine, francuski novinari su ga pomešali sa njegovim mlađim bratom Alfredom – čuvenim švedskim preduzetnikom i izumiteljem koji je stekao veliko bogatstvo nakon što je izumeo dinamitU smrtovnicama to vreme koje su bile objavljene u pariškim novinama je pisalo: Trgovac Smrti je mrtav! Prilikom zabune novinara, Alfred Nobel je imao retku nesreću da svedoči o svojoj ostavštini i da čita vlastite čitulje.

Dok su novinari mislili da je mrtav i nastavili blatiti njegovo ime, još uvek živo, Alfredovo srce se jako brzo slomilo, zbog čega je i odlučio promeniti svoju životnu priču pre nego što bude prekasno.

Neko vreme je razmišljao o tome šta bi mogao učiniti, a 27. novembra 1895. godine je krenuo u ralizaciju svoje ideje. Otišao je u švedsko-norveški klub u Parizu, seo za pisaći sto i napisao testament.

Na četiri stranice je napisao spisak stvari koje će ostaviti svojim rođacima i osoblju (pošto nije imao dece).

U testamentu je zatražio da se ostatak njegovog imanja uloži u fond, „kamate koje će se svake godine distribuirati u obliku nagrada onima koji su tokom prethodne godine zaslužni za najveću korist za čovečanstvo“.

Napisao je i da se kamate trebaju podeliti na pet jednakih delova i da se svaki deo da osobi koja je odgovorna za najvažnije otkriće u četiri kategorije i, konačno, „jedan deo za osobu koja će uraditi najviše ili najbolje za bratstvo među narodima, za ukidanje ili smanjenje broja vojske i za održavanje i propagiranje mira“- Nobelovu nagradu za mir.
(SLIKA GORE) Originalni (deo) testamenta Alfreda Nobela u kom piše da se 94% njegovih ukupnih sredstava treba koristiti za uspostavljanje Nobelove nagrade.

„Moja je izrazita želja da se prilikom dodele nagrade ne obraća pažnja na nacionalnost kandidata, nego samo na to da je osoba dostojna da primi nagradu, bila ona iz Skandinavije ili ne.“ Alfred Nobel

Nobelov testament, koji se sada čuva u sefu Nobelove fondacije u Stokholmu i koja nikada nije izložena, bila je skoro pa spontana. Kada je završio sa pisanjem Nobel je zamolio četiri slučajna gospodina koja su se zadesila u klubu da budu svedoci dokumenta. Kad je sledeće godine umro, njegovom 25-godišnjem pomoćniku Ragnaru Sohlmanu je povereno izvršavanje Nobelove želje.

Mladi Sohlman je jako ozbiljno shvatio ovaj zadatak, pa je narednih dana jurio Parizom u kočiji prikupljajući novac, papirologiju i deonice iz banaka. Spakovao je sve u kutije i otpremio ih u Švedsku, gde je polako počeo da prodaje deonice, kako se kompanija ne bi ugasila.

Nobelova ideja nije odmah naišla na odobrenje

Uprkos tome što je plemenita i korisna za celo čovečanstvo, Nobelova poslednja želja je isprva naišla na veliki otpor.

Njegovi rođaci, koji nisu bili svesni njegovog plana, su bili u šoku. Švedska kraljevska porodica ga je osudila zato što nije bio patriota i zato što nagrađuje ljude svih nacionalnosti a ne samo Šveđane. Njegovo osoblje je bilo ogorčeno ogromnim administrativnim i organizacijskim troškovima takve operacije. Ali, njegova ideja je naišla i na mnoga odobrenja.

U Grčkoj se 1896. godine održavala Olimpijada, a tu je vladala opšta želja da se stvori svetska porodica i da se oda priznanje ljudima koji su pomagali celom čovječanstvu. Dok je naporno radio na nobelovoj ostavštini, Ragnar je vremenom sticao sve veću i veću podršku.

Pet godina nakon što je Nobelov testament prvi put pročitan, prve Nobelove nagrade su dodeljene u Švedskoj i Norveškoj (1901. godine). Vek kasnije, u Stokholmu je otvoren i muzej.

Izvor:pixelizam.com